Neobična trgovina
| Neobična trgovina autor: nepoznat |
E kaže, živio jedared jedan siroma' čovik. Imo on ženu, a žena nikake prćije, pa žive na salašiću i malo zemljice, što su zapatili iz deset nokata. Rade oni svoju njivu, pa se iz tog kruvare i krpare. Više poste neg' što mrse, al' se ne može baš kazati, da su gladni i soparni, već ljudi od dana do dana sastavljaju svoju muku i žive čuvarno. Tako oni zapate i kravicu, a ona blagoslovena, ko da zna, siromaške triba pomoći, pa se latila i sve po dva teleta teli. Latila se ona, al' svega je jednom obogatila junicom siromaška, a drugo bičići, i uskoro on odranio četiri vola. Za toliko marve je zemlje malo, pića na kratko skrojena, pa žena kaže njemu jednog dana:
- Sutra je vašar, a u nas kuća prazna. Zapatit ćemo evo već i dice, pa će tribati više i zalogaja i zakrpa. Prodaj ti ove volove, pa kupi, što nam triba za život.
- Bolje bi ja volio, da se s kojim komšijom za čega pazarim. Di se ja razumim u trgovinu?! Naići ću na kake bangalole, pa će me privariti, - pravda se čovik.
- A šta ćeš se pazarivati? Dobit ćeš tiganjicu za lonac, pa će se baš moći rugati tiganjica loncu, i još da se omrazimo s kojim komšijom. A znaš ti, da od dobrog komšije boljeg roda nema.
Ne popušta ona. Razumi se on ol' ne razumi u trgovinu, samo nek' krene na vašar.
- Kaka si mi muška glava, kad ne smiš tisniti u svit?! - okrenila ona drugi razgovor.
Kad je čovik vidio, da je pridnjak njezin pa njezin, nema šta, već tu mušku glavu prignio i počo spremati volove za vašar.
- Idi ti samo, pa ćeš se već uvartati. Ne možeš cilog vika samo nosom turati zemlju ol' siditi u zapećku, - nakalami ona još na razgovor.
Kad je tako - navalilo selo, pa i popo, mora da se ženi - potira on svoja četiri vola i ajde s njima na vašar. Iđe on, pa sve oči odmara na njima, tako su lipi. Timario je on svoju marvu, pa je već i zato lipa, a još je zapaio volove rogate, da rogatiji' na široko nema.
Ide on, pa sve misli šta bi i činio, al' nikako ne zna, šta bi za nji' tražio. A kako bi i znao, kad su njemu dragi, ta žao mu, ko da mu komad od srca otkidaju. Tako se on misli i kad naiđe na jednog debelog, rumenog, pa dobro obučenog i obuvenog čovika.
- Kuda ćeš, pretelju, s tim volovima? - odma' onaj njeg' zapita.
- Ta iđem na vašar, da i' prodam, - kaže on.
- Ove volove?! - stao onaj, pa se čudi.
Siromašak se odma ustravio, ta, ko štene prid batinom.
- Zašto, dobri čovče, da ne tiram ove volove?! Nisu oni ni kradeni ni oteti.
- Ne kažem ja, da je tu štogod nepošteno, - onaj će - al', ludi čovče, di ćeš na vašar, kad ti volovi ovake repove imaju. Ne misliš, da će kogod i tako što kupiti. Ja sam idem s vašara, al' tamo nijedan vo nema repa. Ako već misliš ići na vašar, al' odma osici svima repove, jer se po vašaru šeta kralj, pa nek' ti koji vo ma'ne repom i izbije kralju oko, teže nevolje ne moraš tražiti.
Ode debeli dalje, ko da ga ni briga nije, a siromašak osto u nevolji. Šta će, kad je ovom vašaru tako, već osiče lipo volovima repove. Ide on sad dalje, a volovi kusavi i krvavi, ta gotovo vašar kuda prolaze.
Nije on dugo išo, a prid njeg' opet taj debeli, al sad u drugom odilu; a siromak se već tako uzbunio, da ga valjda ne bi pozno, ni da je u istom odilu izišo prid njega. Vidi debeli, da ga siromak nije pripozno i ko bajage opet pita, kuda će s volovima. Nije siromak dobro ni reko, a on na njega:
- Alaj, ludi čovče, di ćeš ti volove prodati kad ovake rogove imaju?!
- A zašto? - zapita siromašak, pa sad već sav drće od stra'.
- Još pitaš?! - onaj njemu. - Ta ja sad iđem s vašara, al' tamo nisam vidio vola s rogovima. Ko bi i tiro rogatu marvu tamo, pa da pobisni i nabode na rogove na čega naiđe.
- Ako je do tog, moji volovi su mirni; ne pamtim, da su se kadgod i uzjogunili, a ne da bi još i bisnili.
- E, moj pretelju! Ne pita se to, kaki su bili, već kaki su na vašaru. A tamo ti ima svita takog, da bi se i ker otrovo, kad bi ma kojeg od ti' ugrizo, a ne da tvoji volovi ne će pobisniti. Već ti kreši rogove, ako misliš s volovima baš na vašar.
Požalio siromak, što je ikad krenio na ovaj priteški put, pa u sebi i ženu spominje nikim čudnim ričima; al' vidi, da nema drugog, već sikiricu u šake i kreši rogove.
Svršio tužan i žalostan i taj poso, i ode dalje. Napravio od volova pravo čudo: ni repa, ni rogova. Tako on stigo i pod sam vašar, a onaj debeli opet prominio odilo i već ga čeka. Opet on bajagi pita siromaška, kud će se s tim volovima, pa onda prominio dlaku i veli mu:
- Alaj, ludi čovče, valjda ne misliš, da će kogod kupiti ovako kusave i ubogaljene?! Ako si čovik, koji daje štogod i na čovičanski obraz, nemoj ni ići tamo, da ti se ljudi samo rugaju.
Siromak je već zbunjen, pa mu je sad već dosta od svakakog razgovora. Na zna on s kim ima posla, pa zato još kaže:
- Al' ja sam se našo s dva čovika, koji su mi kazali, da na vašaru ni jedan vo nema ni repova ni rogova.
- A ti njim nisi moro povirovat. Ja idem s vašara. Tamo su volovi, ta ne znaš koji rogatiji, a koji repatiji. Nemoj ići, da se samo sramotiš, već ti nji prodaj meni za vondilj i gladalicu.
Da bi on dao četiri vola za vondilj i gladalicu! Taki razgovor ne će ni da sluša, već otira volove na vašar. Kad on tamo, a ono sav svit biži od njega, a smijanju kraja nema. Kako se svit ne bi smijo, kad niko još nije vidio volove brez repa i rogova. Nije njemu pravo, al' se ne miče s vašara, dok se svit nije razišo. Pada veče, pa čovik šta može sa svojom nevoljom, već krene kući. Kako on na kraj varoši, a onaj s gladalicom i vondiljom ga već čeka.
- No, jesam ti kazo, da ne tiraš te volove na vašar. Izgleda mi, da si konten na sve nevaljano, samo na pametnu rič ne slušaš.
Tako on siromaška još i kara, a onaj uvuko glavu, pa samo ćuti, kad mu je i tako dosta nevolje. Zanimila siromašku usta, al' onaj veli:
- Eto, da ne bi osto pod sramotom, ja ću ti i sad dati za volove gladalicu i vondilj.
Šta će siromak, već napravi trgovinu. Uzet će on barem gladalicu i vondilj, samo da ne izađe ženi prid oči s ovakim volovima. Za čas pogodba bila gotova, i onaj debeli otira volove pivajuć, a siromak pođe kući plačući.
Iđe on sad, pa ni sam ne zna kako ga noge nose, i tako dođe do nike vode. Sist će on tu, da se malo odmori. Kako on na obalu, a prid njim zapliva jedna patka, pa zlatna. Da si onda vidio trgovca s vondiljom i gladalicom! Skočio na noge i zgrabio za patkom ko vrepčar. Zgrabi on, a patka prne. Zgrabi on opet, a patka i opet prne, i tako to išlo nikoliko puta. Jedared se on dositi jadu, pa baci odilo sa sebe. Zaplivo on za njom, da je tako uvati, a patka drugo nije ni čekala. Odvarala ga daleko, pa onda uzleti za čas s obale, uzme njegovo odilo, pa još i gladalicu i vondilj.
- Slip si ti kod očiju, a mene bi vaćo? - poviče ona, kad mu je priletila iznad glave.
On zinio u vodi, pa se malo nije zadavio. Sve ne viruje ušima, pa vikne:
- Što kažeš?
- To, da prid tebe nisu izlazila tri čovika, već jedan, samo uvik u drugom odilu. Kurjak, brate, dlaku minja, a ćud nikada. A taj tvoj debeli kurjak je bio kasapin, pa su njemu dobri volovi i brez repa i rogova.
- Baš istinu govoriš?
- Baš istinu! - vikne patka. - A ti se postaraj, da ti kora pukne s očiju prije, neg' se mašiš za mnom. Ovako će te svaki žednog privesti priko vode, a ne da te ne će patka, koja se na vodi i rodila.
Kad je siromak sve to čuo nije mu bilo svedno. Za čas on isplivo, pa stoji go ko prut, al' mu nije zima već još vrućina od svega tog, što je taj dan priborto. Zamislio se čovik, pa kad je sve dobro promislio, kaže on sebi:
- Pravo je kazala moja žena, da ne triba nosom turat zemlju, nit sidit u zapećku.
Bome je on sad vidio, da mu je cilog puta pamet sidila u zapećku i da je zato nastrado. Osto sad i pust i go, al' je zato sad uzo pamet u glavu. Noć ladna, pa ne vridi tugovat' na obali i smrznit' se, već on krene da nađe sebi kako prinoćište. Nije on odmako daleko od te vode, kad naiđe on u šumi na vrepčara, koji se zapleo u trnje. Ranili ga u krilo, pa ne mož' dalje. Ranjen je taj vrepčar, letiti ne može, ali se nije užegurio, kad mu je on prišo, već se nakostrušio, pa tiska na njega i noktima i kljunom.
- Vidi, vidi, - kaže siromak, kad je to vidio, - ti si momak na svom mistu. Ne daš se. No nemaš se šta od mene braniti, jer ja ne ću iskoristiti tvoju nevolju, ko što je onaj debeli kurjak moju, već ću ti pomoći u nevolji.
Uzme on njega na prsa, pa jedan drugog griju. Ide sad on dalje i jedared vidi niku svitlost. Ajd, on bliže, pa vidi, da je to ukraj šume kuća iz koje pada svitlost kroz otvorena vrata. U kući nema nikog, samo se iz sobe čuje razgovor. Došlo to njemu na ruku, što su vrata širom otvorena, pa di će go među čeljad, već se zavuče u garnjak i tu legne u pećicu. Kako je, tako je, nije pod vedrim negom go, a u garnjku vruće, pa je dobro i njemu i ranjenom vrepčaru. Posluša on šta se unutra govori, pa sve sluhti, ne će l' možda ko pripovidati o volovima brez repa i rogova. Ne čuje on to, već da će čovik baš sad otići da vidi, šta mu čobani rade. Odma je siromak, znao, da ovaj domaćin ima tušta ovaca, pa se zamislio, kako bi to dobro bilo, da se pošteno pazario s volovima za čopor ovaca. Tako se on zamislio u garnjaku, kad jedared evo nikog čovika, al' i taj prođe kroz kuću na vr' prstiju ko mačak, pa baš u garnjak. Pogleda siromak bolje, pa vidi, da je to popo. Vidi on popu, al' u to i popo njega, pa će bižati natrag.
- Al' da nisi ni koracio, jer ću odma vikati u pomoć, - siromak na njega, jer je vidio, da u pope nisu čisti poslovi.
Popo, da će bižati, a siromak, da će vikati, i tako popo na kraju uvuče uši.
- E sad da minjamo odilo, - siromak na njega.
- Kako ćemo minjati, kad ti nemaš na sebi ništa, - uzjogunio se popo.
- Ta imam, popo, samo si ti slip kod očiju. Ti ćeš meni dati kako ti imaš, a ti uzmi kako nađeš na meni. Znaš, popo, tako sam i ja prolazio, dok sam bio slip kod očiju.
Ne da popo; a siromak, da će uzbuniti kuću, popo ne da, a ovaj će u dreku, i na kraju popo opet uvuče uši ko istučen ker. Kako se siromak obuko u popovsko, odma je i istrčo iz garnjaka, a popi zapritio, da se ne makne, jer će biti po ušima.
Zakvrca on na pendžer, a na to čoban zapita:
- Ko je?
- Popo putnik, traži konak.
- O, hajte unutra, gospodine, ima u nas mista, - odma se ozove čoban, i već i trči, da uvede gosta.
Potrče čoban, al' se čobanki ne sviđa, što se našo tu i popo putnik, kad je ona njezinog već naručila, pa će na čovika:
- Šta mi tu primaš kojikake popove putnike, kad ćeš ti otići od kuće!
Namrkosila se čobanka, al čoban ne da pokrke, već vodi popu putnika, pa odma s njim u pročelje. Nije se popo-putnik dobro ni zgrijo, a čobanu zapo za oko vrepčar i zapita:
- Šta vam je to, gospodine?
- Ovo?! Najvridnije, što sad imam: pogađač.
- Kaki pogađač?! - začudi se čobanin.
- Taki, koji pogađa sve na svitu. Da izgubiš iglu na guvnu, samo njeg' pitaj, pa će ti u igli biti već i konac udiven.
Popo-putnik je ozbiljan, pa govori tako, da skoro i sam viruje, a di ne bi čobanin, kojem je u kuću došo ovaki čovik, što svitom putuje. Čim je on čuo, kakog gosta ima, odma je bio još ljubopitljiviji, pa kaže:
- Pa nek' pogađa meni štogod! Eto, nek' mi kaže, šta je ne znam u kući.
- Može, - kaže na to popo-putnik, - al' ne bez sto dukata.
Dobro je siromašak pogađo, kad je mislio, da ovaj ima velike čopore ovaca, jer kako on kazo za sto dukata, a čoban i' već istrese prid njega. Oće čoban, da mu pogađač pogađa, al' ne će čobanka. A još, kad je čula, šta triba da pogađa. Taj njezin čovik je bio domaćin, koji je znao u svojoj kući sve do poslidnjeg klina. Šta on nije znao samo?! To, da je njezin popo došo već u garnjak i da čeka, samo da čoban ode kod svoji' ovaca. Ta ona mu je i ostavila otvorena vrata od kuće.
Dabome, kad je čula šta čovik oće od pogađača, da je počela fundarati po sobi, pa se bajage srdi, što rasipa novac i na čovika će:
- Ko je to još vidio tolike dukate dati za ma kaku ludost? Mani se ti tog!
Uzmuvala se ona, pa ko zmija oko čobana, al' onaj opet ne da pokrke, već kaže gostu:
- Samo nek pogađač pogađa, šta ima u mojoj kući za čega ja ne znam. Možda to vridi i više od sto dukata, kad čovik sve zna pod mojim slimenom.
- I vridit će, - kaže popo-putnik, pa stisne vrepčarevo ranjeno krilo.
Kako ga malo žignio, a vrepčar: kra, kra!
- Šta kažeš?! - zapita čoban.
- Da imaš u kući sakrivenog nepretelja, al' onakog, s vraga sadrlog!
- Ta ne govorite? - ustravi se čoban. A kako bi ga mogo istirat?!
Kazat će njemu pogađač i to, al' bez sto dukata nema razgovora. Dao bi čoban i više, kad je čuo kaku nevolju ima u kući. Odma on izbroji dukate, a onaj opet malo stisne vrepčarevo krilo. Pita čoban, šta je pogađač kazao, a popo-putnik kaže:
- Nepretelj je u pećici. Daj kotlić i kašu, pa ćemo ga istirati.
Odma čoban naredi ženi, da spremi sve, što je pogađač kazo, a ona bome ne će.
- Sad ću se ja latiti u kojikake vašange, pa još u noć, šta još ne bi 'tio, - počela ona i brojiti.
Al' samo je počela! Čobanu se to odma nije svidilo, pa kad je onda zagrmio, ni rič se više nije čula. Sprema žena kotlić i kašu, a sve misli, kako bi otrova kuvala misto kaše, pa pogostila i popu-putnika i njegovog pogađača. Mislila ona šta mislila, al' popo-putnik se i sam latio, pa loži vatru, a čoban pristavio kašu, pa već miša velikom kutljačom.
Za čas tu kaša provrla, a popo-putnik kaže onda čobanu:
- Ti, sinko, uzmi sad sikiru i kad nepretelj pođe napolje, a ti njeg' samo u čelenku!
Kad je žena to čula, sve poskočila, pa se stala prinemagati.
- Nemoj, čovče slušati ovu napast! Šta ću ja sirota brez tebe, ako te nepretelj upropasti?!
- Ne će više, - nasmije se popo-putnik, - dosta je to dosad radio.
Ne da se ni čoban osoliti, već ženi ustranu, a on sa sikirom stao na prag. Popo-putnik onda uzeo kutljaču kaše, pa otrese na onog u pećici. Odvaća on kutljaču za kutljačom, pa sve lupa u pećicu, a popi golaću pećica sve više tisna. Uvlači se on ko spuž, al' vrila kaša škropi po cijeloj pećici, i jedared popi golaću dotužilo. Dobra je kaša sa žmaram, al' se popi ne dopada, da se od njegovog sala prave žmare.
I popi-putniku već dosadilo, da maše kutljačom, pa namigne i vikne čobanu.
- Domaćine, ne će nepretelj napolje, dok ga ne nasitimo. A taj se naviko, da guta svašta sa tuđeg astala. Iskini i kajiš od kože sa leđa, taj će ga progutati, al' se nasititi ne će:
- Pa šta ćemo onda tužni i žalosni?
- Šta ćemo?! Pogleda, valjda su se već ugrijali klinci na žeravi. Daj vile, da mu bacimo u zube koju šaku ugrijani' klinaca, valjda će se onda zasititi.
Kad je onaj u pećici čuo, kako će ga častiti s klincima sa žerave, borme se više nije mislio. Skoči on iz katlanke i biž vratima. Kako je nataraške sunio, tako je kotlić s kašom i privalio, pa kad je onda onako opečen i umeljan od kaše đipio vratima, čobana nestalo, ko da ga vitar oduvo s praga. Popo-putnik je imo muke, dok čobana nije pronašao i dovo u kuću.
- Ta šta si se tako ustravio?! - pita njega popo-putnik.
- A ko se ne bi ustravio?! Kako se četveronoški zatrče, ta bi i mene odno u pako, da nisam za vrimena pobigo, - kaže čoban i sve se obazire, nije l' taj nepretelj možda još i sad u kući.
Umiri njeg popo-putnik i kaže, da mu ovaj nepretelj nikad više ne će doći u kuću. Kad je tako, čoban počasti bogato svog spasitelja, i siromak onda krene dalje. Ode on, pa je već dobro odmako, kad se i čoban sitio, da ima glavu na ramenu. Poče čovik, da se misli i odma i smislio štogod pametno. U njega je dosta čopora ovaca, a ne može se baš pofaliti, da se svi čobani paštre, pa često nestane po koja ovca. Da je njemu onaj pogađač, taj bi našo svaku ovcu. I odma čoban namisli, da od pope-putnika kupi pogađača. Uzjaši on na magarca i potrče za siromakom.
- Stanite, gospodine! - poviče on još izdaleka.
- Šta je, sinko?
- Znate šta, gospodine, - kaže čoban, - prodajte mi tog pogađača.
Kaže on i zašto bi ga kupio. Kaže on, al' siromaku žao čovika, ne će više da ga vara i lipo mu veli:
- Dobri čovče, ja bi' ti ga prodo, al' ti ovce ne će naći. Jedino bi ti bio od koristi, što bi te čuvo od ovog nepretelja, što smo ga sad istirali.
Nije ni to mala stvar. Di bi i bila, kad nepretelj malo da nije odno u pako sirotog čobana. Kupit će on pogađača, pa nek' mu kuću čuva od neprijatelja.
- Dobro, - kaže onda siromak, - eto dat ćeš mi tog magarca i sto dukata, pa nek' ti je sa srićom.
Obraduje se čoban, što će tako jeftino doći do pogađača i sve se zafaljiva popi-putniku. Ovaj lipo uzjaši na magarca i kad će se rastati još kaže čobanu:
- Samo ubardaj, šta ću kazati: zapriti ženi, da se pogađača ne žigne. Ako ga ne timari, il' samo ružno i pogleda, pogađač će na sva usta povikati, ko je bio taj nepretelj i šta je tražio u tvojoj kući.
- A zašto da tako zapritim ženi? - zapita će još čoban.
- Da ti se nepretelj ne bi više zavuko pod slime, - kaže popo-putnik i odjaši na magarcu.
Ode on veso, a čoban se još veseliji vrati kući. Obradovala se i čobanova žena, kad je čula, da će pogađač sve dotle ćutati o nepretelju, dok ga ona dobro timari. Uzvrpoljila se sad oko pogađača, pa kako se na njeg' iskosirila, kad je pogađo, da je nepretelj u kući, tako sad sve prede oko njega, kad je čula, da ne će kazati, ko je bio taj nepretelj.
Požuri se sad siromak, da digod nabavi čestito odilo; popovsko ga već počelo žuljiti, al' se siti, da mu je patka još dužna. Dojašio on do vode, a patka se brčka u sva zvona.
- Hej ti patko, - poviče on, - baš dolazim iz gostiju od svetog Petra. Dobro, što sam te vidio. Sveti Petar se sprema u vis, pa ti poručio, da mi dadeš vondilj i gladilicu onog, što si ga ženog privela priko vode.
- Oću, sveti oče, oću, - poviče patka i već se i stvorila prid siromakom.
Prida ona vondilj i gladilicu, a siromak to spremi u torbu, al' i zlatnu patku.
- Šta š' sa mnom, - uplaši se patka.
- Oću, da te se nagledam, jer više nisam slip kod očiju. - nasmije se siromak i strgne sa sebe popovsko odilo.
Kad je patka vidila, ko je taj sveti čovik, nije ni požalila, što mu je dopala šaka, već mu kaže:
- Sad vidim, da si od mene ne samo naučio, već me i nadmudrio. Zato si zaslužio ne samo mene, već i moje pačiće, koje sam jučer izlegla, - pa mu pokaže bunju u trski.
Ode siromak do bunje, pa uzme dvanejst zlatni' pačića. Ode on sad na magarcu i zdrav i čitav stigne kući, al' se nikom nije pofalio, kako je trgovo s volovima brez repa i rogova. Nije više ni išo da trguje, već lipo svoju zemlju radio, zlatna patka mu legla lipe pačiće, a vondilj i gladilicu ostavio da i' kadgod po kome pošalje svetom Petru. To je 'tio uraditi, da niko ne bi kazo da je on čovik nepošten el lažov. Nek Petru bude i vondilj i gladalica.