Dok ja bih divojka prave mladosti,
rada se naučih svitske radosti,
sad da jur ostarih, zlo mi prigodi,
falarari, falarari, faldiridi,
tad dobro bi.
Kdi su tanci bili, vred se prigodih,
s friškimi junaci rada priložih;
lipo mu zahvalih ki me poljubi,
falarari, falarari, faldiridi,
kak dobro bi.
Imah srce milo, puna dragosti,
u čem bih moguća, dilih milosti;
vnogo put mi srića dobro prigodi,
falarari, falarari, faldiridi,
kak dobro bi.
Ak mi koji junak službu valoval
il z ljublenom rišcom srce aldoval,
vreda mi natura k njemu uvoli,
falarari, falarari, faldiridi,
kak dobro bi.
Ne bih suprotivna prom darovanju
niti tvrdokorna v mojem držanju;
na to su mi vnogi vridni svidoki,
falarari, falarari, faldiridi,
kak dobro bi.
Kad je bilo pojti na vrt šetati
il v lozu zelenu hlada vživati,
vdil poiskah druga ki me posluži;
falarari, falarari, faldiridi,
kak dobro bi.
Nisam lena bila stajat u zoru,
s tovarušem verlim pojti na goru,
preskakujuć klade, dok nas pot probi,
falarari, falarari, faldiridi,
kak dobro bi.
Tak ja mladost moju znahi potrošit,
veće neg jednomu lipo ugodit;
sad da jur ostarih, život ne srbi;
falarari, falarari, faldiridi,
kak dobro bi.
Nu, gospoje mlade, bute priskočne,
divojčice lipe, bute ljublene,
nimajte zlu volju, vrime prohodi;
falarari, falarari, faldiridi,
kak dobro bi.
