Moj bršljane, širi grane
ne daj zori još da svane
da me s Gacke i kraj bora
ljubi lane ličkih gora.
Ni divani nisu više
ka u vrime kirijaša
samo tvoje grane dira
tamburica lička naša.
Širi grane, moj bršljane
ne daj zori...
Tiho škripi tara stara
prekida san zaborava
pleteru i tamburici
privijaš se i ti trava.
Širi grane, moj bršljane
ne daj zori...
