Od nedije
bronzin se navrime navisi
da bi se po malon misi
učini marendin.
I sve se prid marendu u kužini izmiša:
niko vežije šjalpu,
niko se brije,
niko bronzin miša,
i svakomu je priša.
Otac se smista priprema za konobu
i drži u ruci bocune i pote
da jih opola napuni krcate
jerbo nedija ni dan od maravana i brsate.
A sestra pere žmule i riže fete kruha
i oganj va da stakne
da se pri skuha.
A za stolon kada se sidi
va da budu svi od kuće
(a najde se uvik kojigod kum ili kuma),
samo mater stoji pribanda
dokle svi izidu
i čeka.
Ma zato će ona posli gucnut
dva prsta prošeka.
I kad se promisli čovik
koji trošak vaja učinit
za ovu marendu od nedije
dojde mu blizu da se ubije
od puste dišperacijun
Ma ča ćemo, kad je najslaje
najist se i napit se
posli male mise.
