Job žali što se rodio

Biblija, ekumenski prijevod; preveo: Tomislav Dretar Job žali što se rodio

Job žali što se rodio

2 Job uze riječ i reče:

3 Nek' nestane dan kad bijah rođen

i noć kad rekoše : » Jedan je

čovjek bio začet! «

4 Taj dan, nek' tminama postane,

nek' odozgo, Bog ga ne pozove,

nek' ne zasvijetli nad njim nikakva

svjetlost;

5 nek' ga zatraže natrag tmina

i sjena smrti,

nek' nad njim bude jedan oblak,

nek' užasavaju pomračenja!

6 Te noći, nek' se tama nje dočepa,

nek' se ne pridruži krugu dana

godine,

nek' ne u? e u zbroj mjeseca!

7 Da, ta noć , nek' bude neplodna,

nek' nikakav krik radosti ne prodre

njom;

8 nek' ju prokunu proklinjači dana,

oni koji se spremaju probuditi

Neiskrenog2 ;

9 nek' se pomrače zvijezde od njenog

svitanja,

nek' se nada svjetlosti a ništa!

Nek' ne vidi zjenica3 zore!

10 Jer, ona nije zatvorila vrata

trbuha gdje ja bijah,

što nije uklonila muku

mojim očima.

11 Zašto nisam umro u utrobiđ

Jedva izišao iz trbuha ne bijah

izdahnuo.

12 Zašto dakle dva koljena su me prihvatila,

zašto imadoh dvije dojke za sisatiđ

13 Unaprijed, ležeći, bio bih u miru,

usnuo, ja bih tada uživao odmor,

14 s kraljevima i savjetnicima

zemaljskim,

onima koji za sebe nanovo grade iz

ruševina,

15 ili bih bio s prinčevima koji čuvaju

zlato,

onima koji pretrpavaju srebrom

svoje nastambe,

16 ili kao nedonošče iščeznuo

ja ne bih ni postojao,

kao djeca koja ne ugledaše svjetla.

17 Ondje, opaki su prestali njih

ondje, nalaze spokoj iscrpljene

18 Zatvorenici, svi su zadovoljni,

oni ne čuju glas stražara.

19 Mali i veliki, ondje, to je jedno,

i rob je slobodan od svog

20 Zašto dati1 svjetlosti onome tko se

muči,

i život gnojavomeđ

21 Oni su u očekivanju smrti, a ona ne

oni kopaju u potrazi za njom više

no za blagom.

22 Oni bi bili poneseni radošću,

oni bi bili u veselju da su našli

23 Zašto taj dar života2 čovjeku čija

se cesta ukrade?

I to je on kojeg Bog štitiše jednom

24 Za kruh ja imah samo svoje jecaje,

oni se razuzdaše kao voda, moji

urlici.

25 Užas koji me proganjaše, taj me i

dohvatio,

a ono od čega strijepih to mi se i

26 Za mene, ni spokoja, ni prekida, ni

odmora.

To je patnja što meni dolazi.