Još Hrvatska ni propala,
Dok mi živimo;
Visoko se bude stala,
Kad ju zbudimo;
Ak' je dugo tvrdo spala,
Jačja hoće bit',
Ak' je sada vu snu mala,
će se prostranit'.
Većkrat senja čudne senje
Sladke radosti,
Kada se joj kažu tenje
Jake maldosti;
Drugda pako magle cerne
Nju obstiraju,
Kada sestre njoj neverne
Nju zapiraju.
Jenput vidi Županije
Sve ponovljene,
Stare slavne sve Banije
Znova stvorjene;
Vidi, čuje Gorotance,
Krajnce dolazit',
I z Hrvati neprestance
Tako govorit:
"Hoj Hrvati, bratjo mila,
Čujte našu reč,
Neće naš rasdružit' sila
Baš nikakva već;
Nas je negda jedna mati
Draga rodila,
Z jednim nas je Bog joj plati!
Mlekom gojila.
Kako ćemo majki bolje
Sad zahvaliti,
Kak da bumo jedne volje
Se zjediniti;
Jal i nazob njejne sine
Su razdružili,
Stare slavne Domovine
Diku zrušili. -
Ni li skoro zkradnje vreme,
Da nju zvisimo,
Ter da stranjsko težko breme
Iz nas bacimo;
Stari smo i mi Horvati,
Nismo zabili,
Da smo vaši pravi brati
Zlo prebavili."
Jenput čuje svoje sine
Glasno pevati,
Složne glase u visine
Tako zdigati:
"Bratja danas kolo vodi,
Danak svetkuje,
Hrvatska se preporodi,
Sin se raduje!"
V kolu jesu vsi Hrvati
Stare Države:
Staroj Slavi verni svati
Z like, Krbave,
Krajnci, Štajer, Gorotanci
I Slavonija,
Bosna, Srblji, Istrijanci
Ter Dalmacija.
Vsi Hrvati se rukuju,
I spoznavaju,
Istinski se sad kušuju,
Reč si davaju:
Neka znaju sveta puki
Njihov novi zvez,
Hvalit ćeju vnukov vnuki
Slavni narod ves.
Nudar bratjo, čaše z vinom
Sad napunite,
Zdravicu Hrvatskim sinom
Vernim napite,
Neka žive naša sloga,
Vsaki pravi Slav,
Pravi sinko Roda svoga
Neka bude zdrav.
Sada pako oštre meče
Vsi popučite,
Ter se v tečaj dobre sreće
Bratjo, zručite,
Nut za slavu Otca Franje,
Hajd da vumremo,
Austrianske Hiže Stanje,
Da podvupremo!
Kada mi oružje jasno
Vu zrak zdignemo,
Tudju silu rano kasno
Na tla prignemo;
Za dom naš i za Cesara,
Se aldujemo,
To je krepost dedov stara,
Ku poštujemo.
