Jakov susreće Rahelu
| Biblija, ekumenski prijevod; preveo: Tomislav Dretar Jakov susreće Rahelu |
29 1 Jakov se stavi na put i ode u zemlju sinova Kedemovih4. 2 On pogleda, i evo kako bijaše jedan studenac u polju. Bijahu ondje tri stada ovaca, poleglih okolo bunara, jer stada se tu napajahu. Jedan je veliki kamen zatvarao otvor bunara. 3 Kad sva stada tu bijahu prikupljena, otkotrljao bi se kamen s otvora bunara, napojila sitna stoka i vratio kamen na svoje mjesto na otvoru studenca . 4 Jakov reče ljudima:»Braćo moja, odakle ste?«-»Mi smo iz Harana1«, odgovoriše oni. 5 On im reče: »Poznajete li vi Labana, sina Nahorova2« - »Poznajemo ga«, odgovoriše oni. 6 On im reče: » Da li je dobro on? « - » Dobro je, odgovoriše oni, evo njegove kćeri Rahele koja upravo dolazi s ovcama. « 7 On preuze: » Gledajte! Još je uveliko dan; nije ovo čas za prikupljanje ovaca. Napojte ovce i idite ih još napasati. « 8 Oni odgovoriše: » Mi to ne možemo dok ne budu sve ovce prikupljene; tad se otkotrlja kamen s otvora studenca i mi napajamo ovce. « 9 On je još govorio s njima kad stiže Rahela s ovcama koje pripadahu njenom ocu, jer on bijaše pastir. 10 Čim Jakov ugleda Rahel, kćer Labana, brata svoje majke, on se primaknu, otkotrlja kamen s otvora studenca i napoji ovce Labanove, brata svoje majke . 11 Jakov zagrli Rahel, podiže glas i zaplaka. 12 Jakov obznani Raheli da je rođak njenog oca i sin Rebekin. Ona otrča priopćiti to svojem ocu. 13 Čim Laban ču govoriti o Jakovu, sinu svoje sestre, on mu požuri u susret. On ga zagrli, poljubi, odvede ga k sebi; Jakov mu ispriča sve što je bilo. 14 Laban mu reče: »Ti si zasigurno moje kosti i moje meso1«, i Jakov ostade jedan mjesec s njim.
