Ja se pozivam na Boga da me zaštiti

Biblija, ekumenski prijevod; preveo: Tomislav Dretar Ja se pozivam na Boga da me zaštiti

Ja se pozivam na Boga da me zaštiti

16 1 A Job uze riječ i reče:

2 Slušao sam toga mnogo u tom tonu,

u stvari tješitelja, vi ste svi očajni.

3 Reći meni: » Jesu li svršile, te riječi

od vjetra? «

I : » Što je to što te nagoni opet

4 Ja također mogao bih govoriti na vaš

način

kad biste vi bili na mom mjestu.

Ja bih sastavio protiv vas

besjede

i ja bih klimao glavom protiv vas.

5 Ja bih vas okrepljivao svojim

ustima,

a živahnost mojih usana bila bi

umirujuće sredstvo.

6 Ja, ako ja govorim, moja bol

nije uopće stišana,

i da ja ušutim, hoće li me

napustiti onađ

7 Ali to je sada ono što me nuka ići do

Da, ti si uništio svo moje okruženje,

8 ti si mi izdubio bore koje svjedoče

protiv mene,

moja mršavost me optužuje

i tereti.

9 Da, za rastrgati me, njegova me

protiv mene on škrguće zubima,

moj neprijatelj baca na mene

svoje poglede.

10 Ralja razjapljenih protiv mene,

on me pljuska uvredama,

on se udružuje protiv mene.

11 Bog me izručio ćudi jednog

djeteta,

on me bacio kao plijen gadovima.

12 Ja bijah u miru. On me gurnuo.

On me zgrabio za šiju i iščašio,

po tome uspravio me za cilj.

13 Njegove me strijele uokviruju.

On bez milosti probija moja križa

i prosipa na zemlju moju gorčinu.

14 On otvara na meni brešu za

brešom,

juriša na meni, kao kakav ratnik.

15 Ja sam zašio jednu vreću na mojim

posjekotinama1

i zario svoje čelo u prašinu.

16 Moje je lice pocrvenjelo od plačeva,

a na mojim je vje? ama sjena

smrti.

17 Ipak, ne bijaše nasilja na mojim rukama,

i moja molitva bijaše *čista.

18 Zemljo, ne pokrivaj moju *krv,

i nek moja vika ne nađe zaklona.

19 Od sada, ja u *nebesima imam

jednog svjedoka,

ja gore posjedujem na visokom

20 Moji se prijatelji sprdaju sa mnom,

ali to je prema Bogu da plaču oči

21 On, nek' on2 brani čovjeka protiv

Boga,

kao što jedan čovjek posreduje za drugog.

22 Ali, broj godina mojih izbrojan je,

i ja krećem na put bez povratka.

17 1 Moj se dah izlu? uje,

moji se dani gase, moj je grob!

2 Nisam li okružen bezočnicima?

Njihove drskosti opsjedaju moje

3 Zauzmi se dakle, budi moj jamac kod

Tko bi privolio pljesnuti u moju

4 Uistinu, ti si zatvorio njihovo *srce

razumu,

također, ti nećeš podnijeti da oni

5 Takav pozove svoje prijatelje u

6 Načinili su od mene narodnu basnu.

Ja ću biti opće mjesto

straha2 .

7 Moje se oko ugasilo od jada i

svi su moji udovi samo sjena.

8 Pravični ljudi će time biti iznenađeni,

i čovjek pošten ražestit će se

protiv licemjera.

9 Ali, neka pravednik ustraje u svojem

i nek čovjek *čistih ruku udvostruči

10 Što se tiče vas, vratite se,

dođite dakle!

među vama ja neću naći ni jednog

mudraca.

11 Moji su dani prošli, ono što sam zasnovao raskidano je,

naknada1 mojoj želji.

12 Oni bi voljeli da noć bude dan ,

oni govore da je svjetlost blizu,

kad padne tmina.

13 Čemu se ja imam nadatiđ Pakao2 je

moje boravište.

Tminama sam podstavio svoj ležaj.

14 Kosturnici ja sam jadikovao: » Ti si

otac moj! «

Gamadima: » O majko moja, o sestro

15 Kamo je dakle otišlo moje ufanje?

Moja nada, tko ju nazier?

16 Na izmaku dna u paklu ona

će potamnjeti,

kad se zajedno rasprostremo

po prašini.