Isukarst govori grišnikom

Izvor: Wikizvor
Jump to navigation Jump to search
Isukarst govori grišnikom
autor: Marko Marulić


Isukarst govori grišnikom

Ki minuješ ovda, rane moje pozri,
smišljaj dan od suda, na dušu se ozri.
Tvojimi suzami peri rane moje,
velimi tugami plači grihe tvoje.
Vidiš krunu britku kojom me pokriše
i sulicu jitku kom me probodoše.
Moćno me fruštaše privezana k stupi,
bijući sustaše; karv teče po puti.
Vidiš tilo moje da je izranjeno;
tim je tilo tvoje djavla izbavljeno.
Šest tisuć šezdeset i šest ran sam imil,
a zakoni deset ti nisi obslužil.
Ruke moje bile konopom svezaše,
koje bihu mile, a obraz popljuvaše.
Propni, propni, propni! - glasom vapijahu,
klečeć na kolini, mnom ti se rugahu.
Noseć križ na rame, nic padoh za martva,
cića vas, karstjane, vam otvorit vrata.
Ruke i noge moje na križ prigvozdiše,
nesaznan'je tvoje muku mi zadiše.
Na križu viseći, plakah grihe tvoje,
o tebi misleći: stvoren'je si moje.
Na križ viseć za dan tvojega spasen'ja,
ljubom tvojom vezan: učini skrušen'ja.
Žuči i ljuta osta mene napojiše,
dajuć muku dosta, na križ umoriše.
Gledaj parsi ranu, s karvju vode plove,
koju vam ne branju oprat vaše zlobe.
Veća je muka ma: neć se privratiti,
da s' ne trudim zaman; lita ću t' skratiti.
Pokori se listo, k meni se obrati,
ne daj djavlu misto, ja te ću prijati.
Uzmi križ na rame tere pojdi za mnom,
smišljaj moje rane, imit ćeš dil sa mnom.