Mehke se meglice vlečeju,
Veter polahko ih tira,
Bregi pomalo se kažeju,
Dol se v daljini odpira.
Bele se breze blisičeju,
Biser drobi se po jeli,
Črni su grmi oblečeni
Kak da od cveta su beli.
Meni se vidi: jasmin je to,
Cvete i vsikud ga ima,
Pun ga je lug a zaistinu
Zima je, huda sad zima.
A kad je sunce raztopilo
Inje i strusilo grane,
Tužne i puste su postale
Dubrave pak i poljane.
Meni je ipak vse ostalo
Puno jasminovog cveta,
Kaj ćeš! Kad v srcu je mojemu
Puno još senjah i leta.
