Gospoje, nemilo

Izvor: Wikizvor
Jump to navigation Jump to search
Gospoje, nemilo
autor: Hanibal Lucić


Gospoje, nemilo vidim da me rani
   Tvoje lišce bilo, tvoj pozor izbrani,
Da 'vo li gdi mogu k njima se utiču,
   Za da se pomogu, za da se izliču.
Običan jest poraz, slatka je bol i zled
   Ku čini tvoj obraz, ku čini tvoj pogled.
I ako ć' učinit dužna me očima,
   Ako li na saj svit draže se što ima;
Oči t' ću dat i rič ako je kâ draža,
   Pozorom mene lič', premda me poraža.