Gorom jezde dva mila brajana

Gorom jezde dva mila brajana autor: nepoznat

Erlangenski rukopis, zapis br. 132, iz oko 1720.

Gorom jezde dva mila brajana,
jedan drugom dobra konja ljubi.
Gledale i vile iz gorice.
Govorila vila Mandalina:
"Tko bi braću omrazio ovu?"
Govorila vila Katarina:
"Ja ću braću lasno omraziti:
stvorit ću se lijepom djevojkom."
I otide pred njih u goricu.
A kad dojde pred njih u goricu,
onda vele dva mila brajana:
"Oženi me, moj mili brajane,
oženi me tom l'jepom djevojkom."
U tome se braća zavadiše.
Potrgoše svoje britke sablje.
Mlađi bratac starijeg pogubi.
Pak uzima lijepu djevojku,
te (je) meće za se na konjica.
Tri je puta pasom pripasao,
a četvrti od sablje kajasom
i otide priko gore junak.
Išao je malo po gorici,
a kada se natrag obazrio,
ali nema lijepe djevojke.
Onda mu se teško ražalilo,
pak se (junak) natrag povratio,
povratio svomu milom bracu,
te svojega braca ukopao.
Pak potrže nože od pojasa
te udari sebe u srdašce.
Ondi pala do dva nova groba
s kurve kučke prebijele vile.