Fratri putnici

Izvor: Wikizvor
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretraživanje
Fratri putnici
autor: Fran Krsto Frankapan




Dva fratra su zgudi stala
   ter skupa potovala
   čez krajnsku deželu;
   prišli su v goru stermu
   drevovat v jednu krčmu,
   majuć le tu želju.
Tam bila krčmarica,
   jederna ka ena srnica,
   bela ino rumena;
   al pater takur joj pravi:
   "Oh, ljuba, ti me ozdravi,
   natur si rojena.
Trbuh mi hudo rošta,
   nič mi ne bu zadosta,
   kar ruka tva ljubezna;
   jest čem ti tringelt dati,
   vse grihe odvezati,
   le ne budi jezna."
Al pravi krčmarica:
   "Jest sam dobrodelnica
   bolnim pomoć dati;
   nocuj hćem tiho priti
   trbuh vam namastiti,
   dobru će vam dati."
Takur se domenili,
   jen drugom obljubili
   vračtvu ino tringelt;
   po noći skup se stali,
   bolnoga namazali,
   praveći: še jen fert.
Le tur je kozal slišal,
   v postelji zubmi škripal
   praveć: "Haj ju, haj ju;
   srce molčno trepeće,
   vračtvu takur topleće
   naj tudi meni bu."
Pa se je hitro skočil,
   vrata tverdno zatvoril
   praveć: "Haj ju, haj ju;
   per moji duši, vun ne zideš
   dok kuli k men ne prideš,
   kar patru le taku."
Ni moglo inač biti,
   morala kozlu priti,
   tudi ga vračiti;
   dostar je poslovala,
   vsu noć bolne mazala
   za tringelt dobiti.