Evangelje po Luki, XV. 18.

Suze sina razmetnoga —  Evangelje po Luki, XV. 18. autor: Ivan Gundulić

"Jedan čovjek imaše dva sina, i reče mladji od njih ocu: Oče, daj mi dio od imanja, što pripada meni. I otac im podieli njihovo imanje.

I po tom do nekoliko dana pokupi mladji sin sve svoje, i ode u daljnu zemlju i onamo prosu imanje svoje živeći bezputno.

A kad potroši sve, nastade velika glad u onoj zemlji i on se nadje u nevolji. I otišavši pribi se kod jednoga čovjeka u onoj zemlji; i on ga posla u polje svoje, da čuva svinje. I željaše napuniti trbuh svoj roščićima, koje svinje jedjahu, i niko mu ih ne davaše.

A kad dodje k sebi reče: Koliko najamnika u oca mojega imaju hljeba i suviše, a ja umirem od gladi! Ustaću i idem ocu svojemu, pa ću mu reći: oče, sagrieših nebu i tebi, i već niesam dostojan nazvati se sin tvoj: primi me kao jednoga od svojijeh najamnika.

I ustavši otide k ocu svojemu. A kad je još podaleko bio, ugleda ga otac njegov i zažali mu se, i potrčavši zagrli ga i cjeliva ga. A sin mu reče: Oče, pogrieših nebu i tebi i već niesam dostojan nazvati se sin tvoj. A otac reče slugama svojijem: Iznesite najljepše haljine i obucite ga, i podajte mu prsten na ruku i obuće na noge. I dovedite tele ugojeno te zakoljite, da jedemo i da se veselimo, jer ovaj moj sin bješe mrtav i oživlje, i izgubljen bješe i nadje se. I stadoše se veseliti..."