Dragi spominak od ljube

Izvor: Wikizvor
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretraživanje
Dragi spominak od ljube
autor: Fran Krsto Frankapan




U vsem jesam, vila, po tvojoj milošći
   tako zadovoljan i srićan na zemlji
   da, akoprem kada ne štimam dobiti
   bolje za života, zrok imam dvojiti.
Listor kdo promisli tvojih oči svitlost,
   angelskoga lišca predragu rumenost,
   kdi se krv i mliko ljubleno mišaju,
   farbom naturalskom tak dično zastaju,
neće moć zadosta sobom prečuditi,
   vrh stvorenja tvoga dostojno suditi,
   neg, u nebo gledeć, milo zdihavati,
   na pokonac koncu ovak valovati:
Da jesi Diani spodobna v liposti,
   manja od Minerve nisi u mudrosti;
   niti je moguće pravo razibrati
   je l' lipota veća il razum spoznati.
Zato, vila draga, ja tvoju dostojnost
   tak tvrdno pametim i čistu ljubeznost
   da veselja nimam neg s tobom živiti,
   u nebitju pako vse na te misliti.
Još volim bižati svitlosti sunčene
   ter pojt se zakriti v tamnosti misečne,
   ar mi je oddurno i dobro i blago
   kdi ne imam tvoje tovaruštvo drago.
Rad česa ti sudi kuliku nasladnost
   na te misleć ćutim i dobivam jakost,
   da ako ne bi me to moglo živiti,
   moral bih jur stokrat nevoljno zginuti.