Domovini iz tuđine
| ← Naslovnica | Domovini iz tuđine autor: Antun Gustav Matoš |
- Došla jesen! Hladan vjetar duva,
- Jad me bije pustoj u tuđini,
- Sve mi osta tamo za oblacim',
- Tamo, — tamo, ah — u domovini!
- Tamo, gdje se grad pod brdom diže,
- — Naše slave znamen pomlađeni —
- Tamo mi je sreća omrknula,
- Da ne grane više nikad meni.
- Zbogom, oče, i ti, majko, — zbogom!
- Vaše dijete muči glad i bijeda,
- Srce mu je bolom otrovano,
- Već je puklo od golemog jeda!
- Zbogom i ti, čija divna slika
- Duh mi prati kao slatka sjena,
- Zbogom, Branko! uvelo nam cvijeće,
- Nesta sreće, osta uspomena!
- Zbogom, raju! oj, da ovaj vijor
- Suze moje do tebe ponese,
- Da ih stvori bisernim pozdravom
- I u tvoja čarna njedra strese!
- Zbogom, Branko! Dušo! bez tebe mi
- Smrt je ovo grozno grobovanje,
- A sloboda u toj tuđoj zemlji
- Teža mi je nego robovanje!
- Zbogom da ste, polja i doline,
- Župni humci i vrletne gore,
- Guste šume, grozdni vinogradi!
- Zbogom i ti, Jadrijansko more!
- Bože! Kad će moje žedne grudi
- Napiti se zraka hrvatskoga?!
- Domovino! Kad će tvoje sunce
- Ogrijati vjernog sina Tvoga?
- Dan će doći, — oj, pred dušom mojom
- Sinu sablje Zvonimira blijesak,
- Puške bruje, barjaci vijore,
- Kanda čujem topa grom i tresak!
- Dan će doći! Oh, i ja ću tada
- Pohrliti kući hrabrom nogom,
- Al do onda — zbogom, mili dome,
- Hrvatska, oj divna majko, zbogom!