Dolinom smrti duša mi ide,
Sjene mi tamne plaše pute;
Oči mi samo grozote vide:
Ljubavi moja, uzdam se u Te!
„Na me se, dušo, samo nasloni,
U Srce moje ti se zakloni.“
U klancu strmom duh tamni vreba,
Da mene otme ljubavi Tvojoj,
A ja sam slaba, snage mi treba;
I nema kraja tjeskobi mojoj.
„Ne boj se, dušo, ja mislim na te:
Srce će moje borit se za te.“
Strminom oštrom korak se penje,
Na kojoj tužna osama stoji;
U srcu jecaj umoran stenje,
Duša se moja sve više boji.
„Moja te ruke pustile nisu,
Još samo malo, pa smo na visu.“