David doznaje za smrt Saulovu

Biblija, ekumenski prijevod; preveo: Tomislav Dretar David doznaje za smrt Saulovu

David doznaje za smrt Saulovu

1 1 Poslije smrti Saulove David se vrati, budući potukao Amaleke. David ostade dva dana u Siklagu1. Treći dan, jedan čovjek stiže iz tabora, od Saula. On imaše razderanu *odjeću i glavu pokrivenu zemljom. No, stižući kod Davida, on pade na zemlju i pokloni se. 3 David mu reče: «Otkud dolaziš ti? «On mu reče: «Ja sam izmakao iz tabora Izraelovog. » 4 David mu reče Kako se ta stvar dogodila? Ispričaj mi!» On reče: «Narod je pao u rasulo, a potom palo je mnogo mrtvih među narodom; i potom, Saul i njegov sin Jonatan su mrtvi. » 5 David reče svom mladom izvjestitelju: «Kako znaš ti da je Saul mrtav, kao i njegov sin Jonatan?» 6 Mladi čovjek mu reče: «Ja sam se slučajno našao na brdu Gilboa2. Bijaše tu Saul, oslonjen o svoje koplje, i bijaše kola i konjanika koji su se skupili uz njega. 7 On se okrenuo i vidio me. On me pozvao, a ja rekoh: Nazočan! 8 On mi je rekao: Tko si ti? A ja sam njemu rekao: Ja sam jedan Amalecit3. 9 On mi je rekao: Ostani pokraj mene, hoćeš li, podari mi smrt, jer sam zapao u neku slabost, iako imam još uvijek svoj dah. 10 Ja sam ostao pokraj njega, i ja mu dakle dadoh smrt, jer sam znao da neće preživjeti svoj pad. Ja sam uzeo njegovu dijademu koju imaše na glavi i narukvicu koju nosiše na ruci. Ja sam ih donio mom gospodaru. “ 11 David uze svoju odjeću i potrga ju. Svi njegovi sudruzi učiniše isto. 12 Oni ožališe, oplakaše i *postiše sve do navečer za Saula, za njegovog sina Jonatana , i za puk GOSPODOV i za kuću Izraelovu1, koji bijahu pali pod mačem. 13 David reče mladom izvjestitelju: «Otkuda si ti?» On reče: «Ja sam sin jednog amalecitskog izbjeglice. » David mu reče: ”I ti nisi imao straha pružiti ruku za ubiti mesiju2 GOSPODOVOG?“ 15 David pozva jednog od momaka i reče: «Priđi i udari ga. » On ga zakla. 16 David mu reče: «Nek' tvoja krv bude na tvoju glavu3, jer ti si sam izjavio go voreći: Ja sam taj koji je dao smrt mesiji GOSPODOVOM. » Tužaljka Davidova o Saulu i Jonatanu 17 Tad David načini ovu tužaljku o Saulu i o njegovom sinu Jonatanu. 18 On reče: ( Za kazivati sinovima Judinim. Luk. To je upisano u knjizi Pravednikovoj1 ).

19 čast Izraelova, počiva na tvojim

obroncima!

Oni su pali, junaci!

20 Ne objavljujte to u Gatu,

ne oglašavajte to po ulicama

Aškelona2,

iz straha da kćeri Filistinske

ne obraduju se,

da kćeri *neobrezanih

ne poskoče od veselja.

21 Planine Gilboa,

ne primajte ni rose ni dažda,

ne prekrivajte se više

plodnim poljima!

Jer, ondje bi oskvrnut štit

junacima,

štit Saulov koji ne bijaše

bio nauljen3

22 ničim osim krvlju žrtava, masnim

od junaka,

luk Jonatanov, koji ne uzmaknu

nikad,

i mač Saulov, koji se ne vra-

ćaše suh.

23 Saul i Jonatan, ljub-

ljeni,

nerazdvojivi u životu i

u smrti,

brži nego orlovi,

srčaniji nego lavovi!

24 Kćeri Izraelove, plačite nad Saulom,

koji vas odijevaše purpurom i

uresima

koji draguljima od zlata pretrpavaše

vaše haljine.

25 Oni su pali u punom jeku boja,

junaci!

Jonatane, koji ležiš na tvojim

obroncima!

Koliku patnju osjećam zbog tebe, Jo-

natane,

brate moj!

A toliko te voljeh!

Tvoje prijateljstvo bijaše za mene

jedno čudo

ljepše od ljubavi

žena.

27 Oni su pali, junaci!

Propalo je oružje ratno!