Cvětak k suncu, srce k tebi

Izvor: Wikizvor
Jump to navigation Jump to search
Cvětak k suncu, srce k tebi
autor: Petar Preradović




Je li poznaš, ljubo, ono cvěće,
   Što se vidi svako pramaljeće
   U obilju po naših livada'?

Žuti cvětki, sitni ko iskrice,
   K dragom suncu věk okreću lice,
   Gledajuć ga s jutra do zapada.

A kad sunce zamakne za gore,
   Mahom ti se cvětki svi zatvore
   Od žalosti, što se 'e sunce skrilo.

A kad sunce opet iza gore
   Pomoli se, cvětki se otvore
   Od radosti, što se 'e pomolilo.

Tako, ljubo, i ono srce věrno,
   Što te ljubi, ljubeć neizměrno,
   Svaki časak i u doba svaka

Tamo kreće goruće zěnice,
   kdě mu sjaje tvoje krasno lice,
   Gledajuć te od jutra do mraka.

A kad zadješ ti u tvoje dvore,
   I gledati više te nemore,
   Tad se sklopi, u noć tužnu pa'ne.

A kad opet, silazeć pred dvore,
   Ti se ukažeš, ter te vidět more,
   Tad se otvori, jer mu sunce grane!