Tebe, dušo, rad bi proslaviti
Kojom pěsmom slabog pera moga,
Spomenu ti rad bi ostaviti,
Da još živiš poslě žitja tvoga.
Ali tužan ja něsam Petrarca,
Nit' se nadat mogu onoj slavi,
Koja dignu na vrh sunca žarka
Neumrlost njegove ljubavi.
Ništa zato, ako i smrtno zvono
Glas jedini moje bude slave,
Ako u grob sve se sniži ono,
Što se 'e diglo u misli gizdave:
Ti umrěti itak nećeš sa mnom;
Tvoje ime s mojim prestat ne sme;
Jer ko sada u životu tamnom
Iz mog srca tebi niču pěsme,
Tako iz iztog nicat će korěna,
Na mom grobu tebi slično cvěće,
I cvětat će tvoja uspomena
Dok god cvětat bude pramaljeće.
