Bog se zauzima osvetiti svoj narod

Biblija, ekumenski prijevod; preveo: Tomislav Dretar
Bog se zauzima osvetiti svoj narod

34 On me progutao, on me usisao,

Nabukodonozor, kralj Babilonije,

on me ostavio kao polizani

pladanj.

Kao jedno čudovište, on me

progutao,

on si je napunio trbuh mojom

srži

i on me odbacio.

35 Nek' padnu na Babiloniju moje

moje muke i moje nevolje!

Pučanstvio *Siona može to reći.

Nek' padne moja krv na pučanstvo

Kaldeje3!

Jeruzalem to može reći.

36 Eh dobro! ovako govori GOSPOD:

Ja ću uzeti u ruku tvoju parnicu

i zauzeti se za tvoju osvetu.

Ja ću sasušiti njeno more i

usahnuti njen izvor4.

37 Babilon će postati jedna hrpa

kamenja,

jedna jazbina šakala,

jedno pusto mjesto koje izaziva

krikove užasa1;

on će biti napušten od svojih

stanovnika.

38 Dok zajedno oni2 riču

kao mladi lavovi,

grme kao lavići

39 i dok se razjaruju, ja pripremam

njihovu gozbu:

ja ću ih opiti do besvjesti3,

oni će zaspati jednim snom

bez svršetka,

oni se više neće probuditi

proročanstvo GOSPODOVO.

40 Ja ih odvodim na klaonicu

kao ovnove,

kao ovce s jarcima.