Bog napušta svoju zemlju i svoj narod

Biblija, ekumenski prijevod; preveo: Tomislav Dretar
Bog napušta svoju zemlju i svoj narod

7 Ja napuštam svoju kuću,

ja odbacujem svoju baštinu;

onu koju sam milovao4,

izručio sam je hrpi svojih

neprijatelja.

8 Moja je baština postala za mene

kao jedan lav u šumi;

on se oglašava protiv mene,

tako ga ja ne volim više.

9 Je li to moja baština postala

za mene jedna šarena ptica

na koju nasrću grabežljivci

odasvud?

Hajde sakupite sve divlje

zvijeri!

Dovedite ih na gozbu!

10 Gomila pastira1 opustošila je moj

vinograd,

zgazila moje polje,

od ovog čudesnog polja

načinila jedno

opustošenu pustinju.

11 Oni su ga pretvorili u

pustoš;

evo ga preda mnom, žalobnog,

napuštenog.

Cijela je zemlja ožalošćena,

a nitko nije zabrinut.

12 Na svim stazama pustinjskim

kreću se pustošnici.

Jedan najamnički mač u najmu

kod GOSPODA ždere s jednog

na drugi kraj zemlje:

nema više mira za nikoga.

13 Sije se pšenica, žanje se

trnje;

iscrpljuje se, a ne postiže

ništa.

Crvenite od onog što vam

prispijeva,

zbog žestoke srdžbe

GOSPODOVE.