Baba i grab

BABA I GRAB autor: nepoznat

Nekoć, kažu ljudi, sama su drva dolazila doma iz šume. Nekoć, tko zna kad je to bilo, nisu morali ljudi ići s kolima i sikirom u šumu pak podsijecati drva, piliti, cijepati i voziti s teškom mukom; nego kad je tko želio imati drva, išao u šumu pak si izabrao jasena, hrasta, bukvu, graba, klina, brijesta, cerića, te bi samo reko:

- Čuješ, drvo jasene, grabe, i tako dalje, hajde sa mnom k mojoj kući, trebam te!

Drvo bi taki poslušalo.

Onda je išla i neka baba jedan dan u šumu, da dovede lijepa graba za gorivo. Dođe baba u šumu, nađe lijepa graba pak mu kaže:

- Čuješ, grabe! Aj za mnom k mojoj kući. jebem ti sve.

Pođe baba pred grabom, a grab za babom. Kad su tako malo popoišli obazre se baba i vidi, kako se šeta grab, grane mu se njišu do zemlje. Pomisli baba u sebi: »Al sam luda, što idem pješice i trusim noge, grab me može lijepo ponijeti do kuće.« Baba stane i kaže grabu:

- Stani, grabe! Znaš šta, ti si velik i jak, a ja stara i slaba, ponesi mene do moje kuće! Ja ću ti već pokazati put.

Pokorno drvo odgovori:

- Slobodno, babo, drži se za moje grane.

Sad baba, ako je i bila stara, uspuzi po otoboljenoj grani na grab, posadi se među otroke i kaže:

- Sad hajd, grabe, uz onaj plot desno!

Grab poslušan i krene se i pođe do grma šipkova. Grab nad šipkom ovisi otroke, a nešto nad grabom gromkim glasom poviče:

- Stani, grabe! Dalje se ne miči! Odsad nećete vi stabla slušati ljude kao dosele, nego oni će morat vas trudno podsijecati i voziti doma.

Baba sjedeć na grabu poplaši se od gromke riječi i opadne dolje s graba i po svojoj nesreći padne upravo na šipak; pobije se i ogrebe na trnje na zli dan pak plačuć nabere po šumi snopić suvih grančica i povrati se doma.

Tako je kad čovjek traži kruha nad pogaču. Hoćeš dobro - Ne ću! Hoćeš zlo? - Obodvjeručki! Sad sviraj u golen.