Vilo kâ imaš moć

Vilo kâ imaš moć autor: Hanibal Lucić

Vilo kâ imaš moć u pozoru tvomu
   Prominit meni noć na danku bilomu
I opet činiti danak mi taj bili,
   Vilo, potamniti da mi smart omili,
Nu mi rec' odkuda tvoj pogled medeni
   Ima toj da čuda taj tvori u meni?
Jer kada, gospoje, pogledaš na mene,
   Nasmijav tej tvoje jagode rumene:
Zimna me ogriješ, znojna me ohladiš,
   Naga me odiješ, gorka me osladiš,
I nasitiš lačna, i žadna napojiš,
   I utišiš plačna, i trudna pokojiš.
Kada li sinj oblak saržbe tvoga lipi
   Vazme mi lišca zrak neka me ne kripi,
Onada sve slane biju me i krupe
   I tuge obstrane i jadi obstupe;
Onada u ruci pravdi se ja vidim
   Kâ hoće na muci da grihe povidim,
Onada svi mači siku me i kose
   I vojska pak tlači i zviri raznose.
Otpusti oblak taj, otmi me tužici,
   Pokaži svitli raj virnomu služici.
Jedan samo pogled moći će naknadit
   Vas moj trud i svu zled i jade osladit.