Prijeđi na sadržaj

Zahtijevanja naroda

Izvor: Wikizvor

Zahtèvanja naroda
Logotip Wikipedije
Logotip Wikipedije
Članak Zahtijevanja naroda potražite u Wikipediji, slobodnoj općoj enciklopediji.

politička peticija, odnosno proglas prihvaćen 25. ožujka 1848.



u narodnoj po upravljajućem odboru sazvanoj skupštini trojedne kraljevine Dalmacie, Hèrvatske i Slavonie u glavnom gradu Zagrebu u narodnom domu dana 25. / 13. ožujka god. 1848 dèržanoj, jednodušno zaključena, i po jednom izaslatom veličanstvenom odboru ovih kraljevinah kraljevskom prestolu za potvèrdjenje podnešena.

Mi slavjanski narod trojedne kraljevine želeći kao i do sada ostati i nadalje pod krunom ugarskom, s kojom su predji naši slobodnom voljom sjedinili slobodnu krunu kraljevinah Dalmacie, Hèrvatske i Slavonie, želeći takodjer vèrni ostati sadašnjoj vladajućoj dinastii, postavljenoj na prestol naših kraljevinah po sankcii pragmatičkoj, i zajedno želeći uzdèržati cělokupnost monarkie austrianske i dèržave ugarske, kao što i silni podpor biti one velike stečevine, koju se stekli za cělu austriansku carevinu kèrvni i važni dani 12., 13. i 14. ožujka ove godine u Beču, zahtěvamo od pravednosti kralja našega slědeća:
1. Buduć da se u izvanrednom položaju nalazimo, i za povratjenje zakonitog stanja potrèbito je, da imademo zakonitu vèrhovnu glavu: zato izabrasmo jednodušno za bana trojedne kraljevine Barona JOSIPA JELAČIĆA Buzinskoga, muža svega naroda pověrenje imajućega, kojemu banu ima se predati i zapovèd nad vojskom granice i pravo razpisivanja sabora.
2. Da se naš dèržavni sabor sazove najkasnie do 1. svibnja ove godine u glavni grad Zagreb.
3. Krěpko i novo sjedinjenje u svakom smislu naše po zakonu i dogodovštini k nama pripadajuće kraljevine Dalmacie s kraljevinom hèrvatskom i slavonskom, kao takodjer cěle naše vojničke granice granice glede političkog upravljanja, kao i sviuh ostalih tečajem vremena izgubljenih s ugarskim varmedjami i s austrianskimi dèržavami sjedinjenih stranah domovine naše.
4. Našu narodnu nezavisnost.
5. Vlastiti nezavisni našemu saboru odgovorni ministerium, kojega članovi imadu biti ljudi narodu povoljni i od novieg duha naprědka i slobode.
6. Uvedenje narodnog jezika u unutarnje i izvanjsko upravljanje kraljevinah naših i zajedno sve višje i manje učionice.
7. Utemeljenje sveučilišta u Zagrebu.
8. Političko i duševno razvijanje na slobodnom n a r o d n o m duhu osnovano.
9. Slobodu štampe, věre, učenja i govora.
10. Svakoletni dèržavni sabor na izměnu u Zagrebu, Osěku, Zadru ili Rěci.
11. Tako na pèrvom dojdućem kako i na svih budućih dèržavnih saborih naših zastupanje (representaciu) n a r o d a na temelju jednakosti b e z r a z l i k e s t a l i š a.
12. Jednakost sviuh bez razlike stališa i věre pred sudom, zajedno javnost, usmenost, porota (Jury) i odgovornost sudacah.
13. Jedanakost nošenja teretah ili platjanje štibre i daće sviuh bez razlike stališah, koja štibra opreděliti se ima na našem saboru.
14. Odrěšenje podanikah (kmetovah) od rabote ili tlake i zatim od podaničtva.
15. Podignutje narodne banke.
16. Povratjenje naših narodnih kasah i glavnicah, koje su se dosada upravljale u Ugarskoj, i povratak imanjah i kasah fiškalskih. Ove kase i glavnice morati će upravljat naš odgovorni ministerium financiah.[[Kategorija:]] 17. Narodnu stražu (gardu), a dèržavni vojvoda ili kapetan, izabran na našem saboru po staroj navadi, bit će njezin vèrhovni zapovědnik.
18. Svake vèrsti narodna vojska, kad neima izvanjskog rata, neka ostane kod kuće, neka dobiva poglavare domaće, i neka joj se narodnim jezikom zapověda; u vrěme pako straženja i to osobito na kordunu kao što i vojevanja proti izvanjskom nepriatelju ima dobivati hranu, plaću i oděću. Stranjska vojska iz zemlje da izadje, a narodni graničari, koji se nalaze u Italiji, da se odmah kući povrate.
19. Ista vojska narodna, kakove god one vèrsti bila, ima priseći věrnost obćinskomu ustavu, svomu kralju i slobodi naroda svoga i sviuh ostalih slobodnih narodah carstva austrianskog, po načelu čověčnosti.
20. Svi politički prestupnici tako trojedne kraljevine naše kao i sviuh slobodnih narodah austrianskih neka se iz tamnice puste, imenito pako slavni naš spasitelj i domovine vrědni sin Nikola T o m m a s s e o.
21. Pravo sdruživanja (associacie), sastanakah i molbah (peticie).
22. Neka se sve mitnice (malte) na medji naše zemlje i dèržavah slavensko- i taliansko-austrianskih ukinu i slobodno obćenje izmedju rečenih dèržavah i nas neka se proglasi. Svekoliko pako pošte u trojednoj kraljevini neka se u svemu podlože našemu domaćem ministeriu.
23. Slobodno uvadjanje morske soli u smislu starinskih prava naših.
24. Kao u provincialu gospodske, isto tako neka se dokinu i u granici vojničkoj sve cesarske i obćinske rabote; a obćinam krajišničkim neka se povrate njihove šume i paše.
25. Glavnicu krajišničkih dohodakah (Gränz-Proventenfond), kojom upravlja dvorsko bojno věće, neka od sada rukovodi naš ministerium.
26. Svaki krajišnik neka uživa kao slobodan čověk jednaka prava i slobodu s ostalimi stanovnici trojedne kraljevine.
27. Neka se u granici obćine varoške i seoske urede na slobodnom temelju, s tim pravom, da mogu same sebe upravljati i sebi sud krojiti.
28. Da se staro ime županiah povrati i da se urede po starinskom načinu, a na novom temelju sadašnje slobode.
29. O d m a h o d s a d a sve domaće časti od najveće počemši, tako duhovničke kao i světske, nesmě drugi imati obnašati nego samo sinovi trojedne kraljevine.
30. Ukinutje celibata, i uvodjenje narodnog jezika u cèrkvu polog starinskog hèrvatskog prava i običaja.