Carska odluka od 7. travnja 1850.

http://alex.onb.ac.at/cgi-content/alex?aid=lks&datum=1850&size=45&page=52

Odgovor cara Franje Josipa I. na "Zahtijevanja naroda" Trojedne Kraljevine

Odgovor cara Franje Josipa I. iz 1850. na ranije upućena "Zahtijevanja naroda" od strane Sabora Trojedne Kraljevine Hrvatske, Dalmacije i Slavonije iz 1848. Službeno objavljeno u Zemaljsko-zakonski i vladin listu za krunovinu Hèrvatsku i Slavoniu, 1850. tečaj pèrvi, od 26. lipnja do 31. prosinca 1850. Komad I. str. 32-36.

Carska odluka od 7. travnja,

izdana uslied previšnjem riešenju podnešenih zaključakah hèrvatsko-slavonskog sabora god. 1848.

Mi Franjo Josip pèrvi,

po božjoj milosti cesar austrianski; kralj ugarski i češki, kralj lombardežki i mlietački, dalmatinski, hèrvatski, slavonski, galički, vladimirski i ilirski; kralj jerusolimski; arkiherceg austrianski, veliki vojvoda toskanski i krakovski; vojvoda lotarinžki, salcburški, štajerski, koruški, kranjski i bukovinski, veliki knez erdeljski, markgrav moravski; vojvoda gornjo- i dolnjo-slezki, modenski, parmanski, piačentinski i gvastalski, osviećimski i zatorski, tiešinski, furlanski, dubrovački i zadarski, pokneženi grof habsburžki, tirolski, kiburžki, gorički i gradiški, knez tridentinski i briksenski; markgrav gornjo- i dolnjo-lužički i istrianski; grof hohenembski, feldkirhski, bregenski, sonnenberžski itd., gospodar Tèrsta, Kotara i slovenskoga kraja; veliki vojvoda vojvodovine sèrbske itd. itd.

Odanostju viernih Naših narodah, koja žertve štedila nije, i hrabrostju i neumornim naporom vojskah Naših pošlo Nam je božjom pomoćju za rukom, povratiti mir u svoj kolikoj Našoj cesarevini, i učvèrštjenu javnih razmierjah protèrti stazu na temelju reda i zakonitosti tako, da smo sad već u stanju stalnu Svoju brigu obratjati na to, da se veliko, Nam po providnosti poviereno dielo: organičkoga razvitka uredbah u dèržavnom ustavu od 4. ožujka 1849. narodom Naših darovanih, i svestranoga promicanja njihovih duševnih i materialnih koristih dovèrši uz zrielo uvaženje svih okolnostih, koje se pri tom u obzir uzeti moraju.

Upravljajući osobito svoju pozornost na kraljevinu Hèrvatsku i Slavoniu, nahodimo prie svega za shodno; diela i zaključke njihovoga, god. 1848 sakupljenoga zemaljskog sabora, koji su pred prestolje Naše donešeni, podvèrći potankomu razsudu i riešenjem njihovim označiti pobližje položaj, za koi su zemlje one odredjene, da ga u carevini Našoj zauzimaju.

Za kobnih onih pripetjenjah nedavna minule dobe sačuvali su stanovnici Hèrvatske i Slavonie prirodjenu viernost prestolju Našemu, i ne samo na zemaljskom svom saboru izišli su na mejdan sa svom odvažnostju za najvažnie interesse carstva, nego su i uzhitjenom odanostju skočili na oružje u provincialu i u krajini da brane i štite proti izvanjskim i unutarnjim nepriateljem i pogibeljim cielost ukupne dèržave i prava cesarskoga Našega doma. Izvèršujemo vladarsku dužnost, koja Nam sèrdcu godi, dočim narodom ovim za njihovu toli sjajno osviedočenu viernost i privèrženost , za hrabro njihovo postojanstvo i za neizmierne za dobro dèržave dragovoljno prinešene žèrtve i čine očitujemo carsku Svoju zahvalnost, a nemanje proslavljenomu banu kao i ostalim zaslužnim muževom, koji su u vieću i na bojnom polju kriepko sudielovali, pravedno Svoje priznanje za osviedočenu hrabrost, razboritost i domoljubje.

S toga i radja se u nama ćut osobite zadovoljnosti, što smo po predlogu ministarskoga Našega vieća u stanju, zaključke hèrvatsko-slavonskoga zemaljskog sabora od godine 1848. riešiti na način, koi odgovara ukupnomu dobru Naše cesarevine, kao i potrieboćam onih kraljevinah.

Najznamenitii od onih zaključakah odnose se na načela u člancih XI, XVII i XX. izrečene o jedinstvu Austrie i jednakopravnosti svih narodnostih.

U smislu ovih upravo načelah, koja su stupovi carstva Našega, dobile su želje i prošnje, koje je hèrvatsko-slavonski zemaljski sabor po članku XI. u osobitoj reprezentacii podnio cesarskomu Našem odobrenju, dèržavnim po Nam darovanim ustavom, što se bitnosti tiče, povoljno riešenje.

Kraljevine Hèrvatsku i Slavoniu uklopno s Hèrvatskim Primorjem i s gradom Riekom zajedno sa zemljištem njegovim uvèrstili Mi §§. 1. i 73. dèržavnoga ustava, posve nezavisno od Ugarske, medju krunovine Našega carstva, i tim upravo ojamčili im vlastito, neposriedno dèržavnomu Našemu ministarstvu podčinjeno zemaljsko upravljanje, vlastito zemaljsko zastupanje, i na uzporedjenju s ostalimi krunovinami osnovano udioničtvo na općem dèržavnom saboru.

S time je skopčano bilo naročito izjavljenje volje Naše, da se vlastovito uredbe Hèrvatske i Slavonie sačuvaju i uzdèrže unutar granicah dèržavnoga ustava, pak ako smo pri silnoj potrieboći, da se zemlji što skorije dade uredjeno pravno stanje i uredno obavljanje javnih poslovah, i opunovlastili na temelju §§. 87 i 120 dèržavnoga ustava Naše ministarstvo, da uvede privriemeno organičke uredbe i reforme, zato je ipak volja Naša, da se konačno uređenje istih po §§. 68 i 104 priuzdèrži sudielovanju zakonotvorstva zemaljskoga.

Što se tiče izvanrednih upravnih naredbah, što su uz priuzdèržanje odobrenja Našega u člancih XI, XVIII i XXI zemaljskoga sabora učinjene težkoći ondašnjih vriemenah, prestaje s povratkom uredjenih razmierjah svaki razlog dalnjega njihova obstanka, i glede zamienitoga odnošenja i područja organah izvèršujuće vlasti imadu u buduće pravilom biti ustanovljenja dèržavnog ustava i imenito u X. njegovom odsieku izražena načela, unutar kojih i hoćemo da se starodavno dostojanstvo i vlast bana hèrvatskoga i slavonskoga uzdèrži u svih poslovih zemlje u smislu §§. 73 ustava dèržavnoga.

Naredjujući da u Hèrvatskoj i Slavonii jezik narodni ima i ubuduće valjati kao jezik poslovni kod tamošnjih zemaljskih vlastih, moramo ujedno želiti a i očekivamo to od zdravog uma viernih Naših Hèrvatah i Slavonacah, da poslovno obćenje tamošnjih zemaljskih vlastih sa vlastmi u ostalih krunovinah i sa vlastju centralnom svagda biva na način, koi potrieboćam javne službe odgovara.

Položaj i uredjenje vojvodovine sèrbske, o kojem govore članci VII, XI i XXIV zapisnika saborskoga, ustanovljeno je privriemeno u suglasju s §. 72 dèržavnoga ustava u Našem patentu od 18. studenoga 1849, a konačno uredjenje razmierjah njezinih i imenito konačna odluka o sjedinjenju ove zemlje s drugom kojom krunovinom priudèržano je, da se rieši putem ustavnim.

Zavod krajine vojničke udèržan je dèržavnim ustavom unutar svoga dosadanjega zemljišnoga prostora, a Mi priudèržavamo Sebi, po mieri§. 75 dèržavnoga ustava i ručnoga Našega pisma od 31. ožujka 1849 uredit ga do skora osobitim statutom tako, da će hèrvatsko-slavonska vojnička Krajina kao i do sada ostati u savezu sa svojom materom zemljom Hèrvatskom i Slavoniom, i da će ujedno sačinjat jednu zemlju, nu s razlučenim provincialnim i vojničkim upravljanjem, i s razlučenim zastupanjem.

O priklopljenju Dalmacie kraljevinam Hèrvatskoj i Slavonii, i o uvietih priklopljenja istoga volja je Naša, da po §. 73. dèržavnoga ustava poslanici Dalmacie i zemaljski sabor Hèrvatske i Slavonie pod posriedovanjem izvèršujuće vlasti viećaju o predmetu tom i posliedak da se podnese cesarskome Našem potvèrdjenju.

Što se tiče u člancih XXVII, XXVIII i XXX sadèržanih predlogah glede razmierjah urbarskih i služnosti, priudèržavamo Sebi riešenje istih izdati u osobitih naredbah.

Ustanovljenje o cieni i prometu soli učinit će se osobitom naredbom.

U članku XXIX zemaljskoga sabora izrečena služnost obćenitoga platjanja danka odgovara u ustavu sadèržanomu načelu jednakoga razdieljenja javnih teretah na sve dèržavljane, i Mi smo tomu zadovoljili jurve u poreznom patentu od 31. listopada 1849, izdanom za Hèrvatsku i Slavoniu.

Ne vidi Nam se potriebno, ostale članke zapisnika naročito uapominjati, što ili sadèržavaju historičke samo čine i povriemene minuće naredbe, ili se tiču predmetah, koji će se stranom obistiniti po organičkom razvitku dèržavnoga ustava, stranom pako namienjeni budući na potrieboću tadašnjega stanja, u sadanjih promienjenih razmierjih praktičkoga znamenovanja neimaju.

Ujedno proglašujemo, da god. 1848 sakupjen bivši zemaljski sabor hèrvatsko-slavonski i sve po njem postavljene odbore razpuštamo, i priudèržavamo si, po privriemenom izbornom redu, koi će se do skora imat izdati, sazvat nov zemaljski sabor.

Napokon poručujemo Našim milim i viernim stanovnikom Hèrvatske i Slavonie cesarski Naš pozdrav i uvieravamo ih na novo o Našoj milosti i naklonosti.

Tako dato u Našem cesarskom glavnom i stolnom gradu Beču, na sedmi dan Travnja mieseca godine hiljadu i osam sto i petdesete, vladanja Našega godine druge.

FRANJO JOSIP. (L.S).

Schwarzenberg, Krauss, Bach, Bruck, Thinnfeld, Schmerling, Thun, Kulmer.

Ovo je djelo u javnome vlasništvu svugdje u svijetu jer nikada nije bilo zaštićeno autorskim pravima. Takva su djela ili od samoga nastanka oslobođena autorskih prava ili nastala prije uspostave autorskih prava.