Vištice u svatovima
| Vištice u svatovima autor: nepoznat |
Bio jedared jedan momčuljak, što se zvao Loša, a njemu nikud nakratko izmirili pamet.
Povede njeg mater jedared u svatove. Šta će s njim, nek' je i on u časti, al' je mater znala, da je u njega dugačak burag, ako je pamet već kratka, pa mu zapovidi, da se mani jila, kad ga ona gurne nogom. U svatovima ko u svatovima, čast i mast, i siroma' Loša se baš uputio i mlašće, da mu sve pucaju zaušnice, kad li mu mačka priđe priko noge. Prigrizo Loša zalogaj, pa ni mrvice više, već samo očima guta. Svatovci ga nude, al' se on ne da ni okresati, kad zna, šta mu je mater zapovidila.
Loša bio izdaleka, pa će kod svatovske kuće spavati. Namiste njeg' i mater u jednu sobu, pa baš nuz komaru. Loša jedva čeka da svi zaspu, pa materi:
- Nane, ja sam gladan.
- Pa, šta nisi napunio burag, kuga te ne spopala. Eto u zapećku su naćve fanaka, pa se napuckaj u mraku, kad nisi u vrime 'tio.
Ode Loša, pa pipa po mraku i napipa. Glad oči nema, a Loša baš ni pameti na odmet, pa on lipo smaže ono, što je našo u zapećku.
- Nane, al ti fanci su niki rutavi i sve su me grebali u grlu, - potuži se on materi, kad je počistio sve iz zapećka.
- O ljudi ljudski, da nisi mačiće pojio iz zapećka, - uplaši se mater i skoči do zapećka.
Bome mačića više nije bilo, a naćve su stojale nenačete.
Šta će sad s njim, već mu kaže da legne, kako se neko ne bi sitio.
- Al, nane, kad sam tako žedan za ovim fancima, ko da ću sav izgoriti. Ja bi štogod pio, - zanoveta Loša.
- Ne brnjavi toliko, - mater na njega, - al' kad bi već toliko pio, eto ti u komari bure. Skini zdilu sa zida, pa podmetni pod slavinu.
Posluša Loša i napipa slavinu u mraku i niku zdilu sa zida i čeka vino. Čeka on i čeka, kad će zdila bit puna, al' u njoj ništa.
- Nane, ova zdila ne će da se napuni, - potuži se on jedared.
- Ti valjda nisi odrvnio slavinu, - mater će i skoči s kreveta.
Skoči ona, al' kad došla do bureta, a slavina pirom otvorena i pod njom lip protak.
- O bole te morile, barem da si uzo sito, već protok ko da ćeš taranu praviti il' kokice pucati, nevoljo moja.
Po zemlji bara od vina, i šta će mater, neg' mu kaže, da taj čas donese iz čoše džak piska, pa da pospu, da ne bi pretelji vidili, što je namajstoriso.
Skoči siroma' Loša, pa iz džaka sipaj, al' se pisak počo lipiti da ruke ne možeš izvući.
Pogleda nana, a ono bili pisak: pravo pravcato brašno. Zakuvalo se tisto, pa se sve crveni od vina.
- O nevoljo nikaka! - vikne ona pa će ga opraštati od tista.
Latila se ona. Latio se i Loša, i kad su se onda zameljali i počeli padati po komari, da sve grmi. Uzbunili se kućani i svatovci, pa dotrčali, i kad su Lošu i mater spazili mraku onako umeljane u tisto, a oni se uplašili i jedan vikne:
- Bižte čeljad, u komati su vištice i nečisti!
Drugo nije ni tribalo. Tu se jedva koji počo trizniti od trojanica, što su u svatovima ispijali, pa kad s još čuli za vištice, ta sve fundaraju jedan drugog. Razbiglo se sve živo od kuće, a onda se lipo skupili i Loša i mater, pa ko ukradeni: put pod noge i nikom ni riči.
Ukućani su jedva smili doći kući već i kad se razdanilo. Pripovidali su svakom, kako su vištice i nečisti došli u svatove, pa još i Lošinoj materi, kad su se s njom našli. Ona je dabogme lipo ćutila o tom, da je sve to Loša izmajstorovo, već još i ona udarila u pripovitku, kako je prva sa sinom pobigla.
Preteljima puna usta vištica, pa će:
- Pa da, vi ste bili odma' do komare, dabogme da su vas prve uzbunile. Al, prijo, ne samo da ste vi pobigli, a onda i mi već je to bila taka stra'ota, da su se i mačići u zapeku tako ustravili, da su pobigli i nikad se više nisu ni zavratili. Vidite šta vištice narade!