Tobitova i Anina zebnja

Biblija, ekumenski prijevod; preveo: Tomislav Dretar Tobitova i Anina zebnja

Tobitova i Anina zebnja

• 10 1 Međutim, dan za danom, Tobit praviše račun o danima potrebnim za otići i vratiti se. Kad svi dani istekoše, njegov sin još

ne bijaše ondje. 2 On sebi reče: ” Bijaše li zadržan ondjeđ Gabael je možda umro i nema nikog za dati mu novac.“ 3 I on se poče

uznemiravati. 4 Njegova žena Ana govoriše: ” Moje je dijete propalo, on nije više među živima.“ Ona poče plakati i žaliti nad svojim sinom

govoreći: 5 Nesrec™na ja; sine moj: ja sam te pustila otići, tebe, svjetlo mojih očiju!“ 6 A Tobit joj govoriše: ” Ušuti, ne muči sebe, sestro

moja1 , on je dobro; to je sigurno jedna zapreka koju je on imao ondje, jer onaj koji ga je pratio siguran je čovjek, to je jedan od naše braće.

Ne uznemiravaj se za njega, sestro moja, on će uskoro biti ovdje.“ 7 Ali ona mu odgovori: ” Ne reci mi više ništa, prekini mi lagati: moj je

sin propao! “ I svaki dan, ona izlaziše najbrže što je mogla za nadzirati cestu kojom njen sin bijaše otišao, jer se nije pouzdavala u nikoga. Nakon zalaska sunca, on bi se vraćala za žaliti se i plakati cijelu noć ne našavši sna.