Sveđ lakoma vila ova
| Sveđ lakoma vila ova autor: Ivan Bunić Vučić |
Sveđ lakoma vila ova
zlato ište, zlato pita,
ni me ljubi bez darova,
bez poklona i bez mita.
Bez koralja i bisera
sveđ mi vedri pogled krije,
kako sama moja viera
da obilna plata nije.
O lakoma sviem gospoje,
za česa je zlato tebi
ako zlato istočno je
tvoj pram čisti sam u sebi ?
Koralj, biser vrzi s strane,
zamani se toj ti želi
pokli usti tvoje hrane
pod koraljem biser bieli.
Liepahna si bez naprave
i svakoga bez uresa,
lieposti su tve gizdave
narešene od nebesa.
Nije uresa na sem sviti
od kojega liepša niesi,
ni se možeš uresiti
čim te narav ne uresi.
Sve najliepše naravno je,
livada je narešena
najliepše onda kadano je
svojiem cvietjem nakićena.
Bistro nebo najdraže je
kad vedrinu svoju ima,
urešeno tere sve je
svojiem zviezdam veselima.
Zlato i biser tebe grubi,
a ne resi dike tvoje,
tvoj je ures da te ljubi
verni sluga tvoj, gospoje.
Ah, vik proklet oni da je
ki najprvi zakon stavi
da se trži i prodaje
ljubav i dar od ljubavi !
Ti najprvi uzdivjači
s vierenicom vierenika
i za roba uharači
mladoj dikli ljubovnika.
Proklet i oni ki izvadi
zlato zemlji iz ponora
i ki prvi biser vadi
i koralje izdno mora !
Da nije toga na s'em sviti,
ne bi, dušo moja mila,
htiela mene sveđ plieniti,
ni bi mi se lakomila.
Čestit narod ki se rodi
usred vieka zlatna onoga
kad se zlato ne nahodi
izvan prama razbludnoga ;
kad pitome sve diklice
svojiem draziem darivahu
za jedan vienčac od ružice
sve što godi poželjahu ;
kada plata od ljuvezni
ne znaše se nijedna druga
neg razbludne slatke piesni
od stravljena svoga druga ;
i kad vile sve gizdave,
milostive, ljubke i blage,
urešene bez naprave
ne kriahu prsi nage,
neg'li svaka vazda udili
i bez dara i bez mita
dragi pogled, posmieh mili
i što godi verni pita.
Zato, milo dobro moje,
veće prosit' zaboravi,
neg' ljubavi daj mi tvoje
za uzdar same me ljubavi !
|
Ovo je djelo u javnom vlasništvu svugdje u svijetu jer autorska prava istječu nakon 100 godina od autorove smrti. |