Prijeđi na sadržaj

Sveđ lakoma vila ova

Izvor: Wikizvor
Sveđ lakoma vila ova
autor: Ivan Bunić Vučić


Sveđ lakoma vila ova
   zlato ište, zlato pita,
   ni me ljubi bez darova,
   bez poklona i bez mita.

Bez koralja i bisera
   sveđ mi vedri pogled krije,
   kako sama moja viera
   da obilna plata nije.

O lakoma sviem gospoje,
   za česa je zlato tebi
   ako zlato istočno je
   tvoj pram čisti sam u sebi ?

Koralj, biser vrzi s strane,
   zamani se toj ti želi
   pokli usti tvoje hrane
   pod koraljem biser bieli.

Liepahna si bez naprave
   i svakoga bez uresa,
   lieposti su tve gizdave
   narešene od nebesa.

Nije uresa na sem sviti
   od kojega liepša niesi,
   ni se možeš uresiti
   čim te narav ne uresi.

Sve najliepše naravno je,
   livada je narešena
   najliepše onda kadano je
   svojiem cvietjem nakićena.

Bistro nebo najdraže je
   kad vedrinu svoju ima,
   urešeno tere sve je
   svojiem zviezdam veselima.

Zlato i biser tebe grubi,
   a ne resi dike tvoje,
   tvoj je ures da te ljubi
   verni sluga tvoj, gospoje.

Ah, vik proklet oni da je
   ki najprvi zakon stavi
   da se trži i prodaje
   ljubav i dar od ljubavi !

Ti najprvi uzdivjači
   s vierenicom vierenika
   i za roba uharači
   mladoj dikli ljubovnika.

Proklet i oni ki izvadi
   zlato zemlji iz ponora
   i ki prvi biser vadi
   i koralje izdno mora !

Da nije toga na s'em sviti,
   ne bi, dušo moja mila,
   htiela mene sveđ plieniti,
   ni bi mi se lakomila.

Čestit narod ki se rodi
   usred vieka zlatna onoga
   kad se zlato ne nahodi
   izvan prama razbludnoga ;

kad pitome sve diklice
   svojiem draziem darivahu
   za jedan vienčac od ružice
   sve što godi poželjahu ;

kada plata od ljuvezni
   ne znaše se nijedna druga
   neg razbludne slatke piesni
   od stravljena svoga druga ;

i kad vile sve gizdave,
   milostive, ljubke i blage,
   urešene bez naprave
   ne kriahu prsi nage,

neg'li svaka vazda udili
   i bez dara i bez mita
   dragi pogled, posmieh mili
   i što godi verni pita.

Zato, milo dobro moje,
   veće prosit' zaboravi,
   neg' ljubavi daj mi tvoje
   za uzdar same me ljubavi !





Piktogram oznake javnoga vlasništva Ovo je djelo u javnom vlasništvu svugdje u svijetu jer autorska prava istječu nakon 100 godina od autorove smrti.