Ni moć spisat, oh, svitlost sunčenu,
zvizd, miseca lipotu stvorenu:
tako ravno, Phili, tvoju diku
pravo spisat ni moć najt priliku.
Ar Afrika dala t' je razumnost,
Amerika diku i batrivost,
Europa lipost i dostojnost,
Asija pako vsih kinčev obilnost.
Kad se smiješ, roža rumenjiva;
kad govoriš, biser probeljiva;
iz očiju plamen zažiguje,
a iz nadrah dragost začaruje.
Je angelsko vse tvoje stvorenje,
srcev ladaš konac i življenje;
ki te vidi, mora sud podjeti,
ar se ni moć oblasti oteti.
Ah, spoznajem, srce ni već moje,
jur zavsima je postalo tvoje;
nima v sebi nijedne kriposti,
listor živi na tvojoj milosti.
Sužnju tvomu, prosim, draga Phili,
z ljubeznostjom i koliko smili,
ni mu želja slobodu dobiti,
neg v sužajnstvu pokorno živiti.
Veruj, neće sfalit u vernosti,
jesam poruk njegove stalnosti,
kak ti volja, draga, z njim razlući,
ar od tebe nikdar već ne luči.
