Okornost Cupida

Izvor: Wikizvor
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretraživanje
Okornost Cupida
autor: Fran Krsto Frankapan




Oh, Cupido, razbojnik neverni,
   vsevdil veće postaješ čemerni,
   rad bih pravo od tebe ziznati,
   misal tvoju jur jednuč spoznati.
Što ti prudi takova himbenost
   da si štimaš osebujnu radost
   vsako srce nevoljno mučiti
   ko ne more lipotu mraziti?
Zašto daješ, prelipo stvorenje,
   ljubeznivim batrivo ufanje,
   kad hamišno nećeš dopustiti
   da b' se moglo u veselju vžiti?
Koju ljubim, ta me odurava,
   srca moga vernost ne spoznava;
   još kada me zavsim izkončuje,
   tugu moju s tim manje veruje.
Da bih mogal neg moje trpljenje
   s plačem zvršit i tužno življenje,
   bih u suze preobrnul plamen
   da b' se moral umehčati kamen.
Al kada je tako narojeno,
   nevernomu Cupidu sujeno,
   da ne prudi ništar zdihavanje
   nit je pri njem najti smilovanje,
zaman mi je milošću ufati,
   tugam mojim konac zazivati.
   Naj mu bude spunjeno hotenje,
   služba moja ljubi na poštenje.