Kdo ti stvoril tak lipu glavicu
vridnu nosit vdil krunicu?
Moja majka zrok je bila
kad je otca poljubila.
Odkud su ti te očice črne,
svitle, drage i miljene?
Moja majka zrok je bila
kad je otca poljubila.
Kdo ti stvoril ta nosac ljubljeni,
oh, kak lipi i srčeni?
Moja majka zrok je bila
kad je otca poljubila.
Odkud tebi ta lišca blažena?
Kot rožica su rumena.
Moja majka zrok je bila
kad je otca poljubila.
Kdo ti stvoril vustnicu tak dičnu,
od rubintov bolje vridnu?
Moja majka zrok je bila
kad je otca poljubila.
Odkud zubi od sniga beliji,
od bisera proštimaniji?
Moja majka zrok je bila
kad je otca poljubila.
Kdo ti stvoril tu lipu bradicu,
ka te diči kot kraljicu?
Moja majka zrok je bila
kad je otca poljubila.
A gultajnčić tak ljubeznivi?
Ki ga ljubi, vsaka živi.
Moja majka zrok je bila
kad je otca poljubila.
Kdo ti stvoril te prsi belahne?
Kot mramorak su gladahne.
Moja majka zrok je bila
kad je otca poljubila.
A te skrovne, oh, jabučice,
kot dvi čiste golubice?
Moja majka zrok je bila
kad je otca poljubila.
Kdo ti stvoril ta život angelski,
vridan ljubit prijateljski?
Moja majka zrok je bila
kad je otca poljubila.
A trbušac od vnoge liposti
brez dlačice u gladkosti?
Moja majka zrok je bila
kad je otca poljubila.
Kdo ti stvoril tu dragu ptičicu,
po imenu lastovicu?
Moja majka zrok je bila
kad je otca poljubila.
A brižanke jednake višine
kdi su guste grmljavine?
Moja majka zrok je bila
kad je otca poljubila.
Kako je lipo med brigi počivat,
a s ptičicom poigrivat;
blago njemu ki tam dojde,
sram ga budi ak vred projde.
Kdo ti stvoril ta gladka steganca
koja krote friška vranca?
Moja majka zrok je bila
kad je otca poljubila.
A kolena tak čvrsta, okrugla,
razbojniku draga prugla?
Moja majka zrok je bila
kad je otca poljubila.
Kdo ti stvoril tak ravne nožice?
Da b' postale zaručnice!
Moja majka zrok je bila
kad je otca poljubila.
Kdo ti stvoril do lakta ramena,
tako bela i črlena?
Moja majka zrok je bila
kad je otca poljubila.
A ručice tak lipe, prikladne,
kralja vodit vridno spravne?
Moja majka zrok je bila
kad je otca poljubila.
Z jednom ričjom, vse tvoje stvorenje
vsaka srca je veselje.
Vsemu majka zrok je bila
kad je otca poljubila.
Kad je majka tom vsemu zrok bila
tako lipu da t' rodila,
vsaki ada naj zaziva:
viva majka, hćerka viva!
Ki te godre srčeno ne služi,
naj ga barem Bog ne ljubi!
Vsaki ada naj zaziva:
viva majka, hćerka viva!
