Cupido milostivnu daja audienciju

Izvor: Wikizvor
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretraživanje
Cupido milostivnu daja audienciju
autor: Fran Krsto Frankapan




                    Zaljubljena srca vsa ujedno:
      Brezmožni Cupido, ladavac zemaljski,
          k tebi se utiču vsih orsagov stranski
          proseć srcu svomu drago smilovanje,
          nezgovornim tugam milo polahčanje.
Cupido: Tužbe vaše hoću marljivo slušati,
          vsakom po vridnosti pravicu skazati;
          zato neg po redom bliže pristupite,
          otajnosti svoje čisto protužite.
Popi: Velika krivica svitske hudobnosti!
          Jur nam ni smit držat ikakve liposti,
          kuharicu mladu, ar taki morguju,
          k tomu do kurviša očito špotuju.
Cupido: Takvu svita sumnju priličnu spoznajem,
          zato prijateljski ovi svit vam dajem:
          da, kad obljubite mladu kuharicu,
          vreda ju potverte najbližnju rodicu.
Redovniki: Jesmo i mi z mesa kot drugi stvoreni,
          bivamo kak sužnji v kloštrah zatvoreni,
          kad bi nam i sriča mogla ka prigodit,
          zaman, ar prez druga ni smit van ishodit.
Cupido: Dajem vam dva puta, zber'te ki se vidi,
          jedan je pod ime pobožne spovidi,
          druga zaslipeći, z dragom pak užiti,
          al najsigurnije za dvi proskrbiti.
Oženjeni: Ženami našimi nismo zadovoljni,
          ki starom, ki s hudom, ki z mrskom povoljni,
          ako liploj kojoj skazujemo službu,
          gorju pak od vraga imamo njih družbu.
Cupido: Vašemu trpljenju težko je vgoditi,
          sama skradnja ura zna tu bol zvračiti,
          medtim sil'te usta drage riči davat,
          z drugom pak, povoljnom srcu milo vgajat.
Udovci: Ovo jur oddavna udovci živimo,
          ljubu po vridnosti nikdir ne dobimo,
          divojke nas nete rad zrele starosti,
          udovice friške rad blaga skuposti.
Cupido: Tugi vašoj pomoć hoću svitovati,
          kako vred z ljubovcom ćete radovati:
          ki med vami bogat, vazmi siromašku,
          ki v životu čvrstan, išči stare tašku.
Mladenci: Leto dan služimo ljubi brez radosti,
          naša verna služba nima zahvalnosti,
          ke nam veru dale čiste ljubeznosti,
          drugim privoliše cvit svoje liposti.
Cupido: Pripečenje takvo od srca žalujem,
          al vas naplatiti tvrdno obićujem,
          poiščite ljubu povoljne dragosti,
          dat vam hoću oblast dobit nje milosti.
Dvorani: Prezmožni Cupido, zlo nas pritiskuje,
          vsaka vridna ljuba zato oduruje,
          kaj nam ni sujeno bogato imajnje,
          zlatom tere srebrom cifrasto držanje.
Cupido: Tak li ženski narod oholo zgizdiva,
          lipost premineću brez reda zvišiva?
          Ja ću znat razlučit, naj vam ne bu dvojba,
          da človičtvo vaše bu prijetna moljba.
Katane: V ljubavi nit v službi ni nam smilovanje,
          kako golopendam tužno proštimanje,
          radi nemilosti moramo zdvojiti,
          ar brez zahvalnosti težko je živiti.
Cupido: Ni katani lipo nit je pristojeće
          ljubav zaiskivat, blago prohodeće,
          ar na petlariju sam se hoće spravit,
          z obšanostjom ljubu napotlam ostavit.
Trgovci: Velika krivica nam se prigodjuje,
          vsaka mlada ljuba jalno zneviruje,
          dok imasmo blaga, znale su nas ljubit,
          sad, da mošnja prazna, gotove oddurit.
Cupido: Vnogu jeste znali z drmi prehiniti,
          siromah junaku priliku skratiti,
          zato sad i one jesu premineće,
          ni pršone vaše, neg mošnju ljubeće.
Diaki: Trudimo u knjigah mi cvatuću mladost,
          ufajuć uživat u ljubavi radost,
          al divojke prošnju našu zamičuju:
          pojte lizat tintu, jadno odpravljuju.
Cupido: Ni vam zato krivo, nego je dostojno,
          da lipim divojkam biva nepovoljno
          z dičaki baratat, ne majnka junakov
          bolje zadovoljnih, kot v nebu oblakov.
Gospoda: Znaš, Cupido slavni, gospodsko življenje,
          tebi neg na diku je naše mišljenje,
          zapovidi tvoje verno zvršujemo,
          čista srca naša vilam aldujemo.
       Lipotu dvoreći, u nas biva stalnost,
          ljubav uživući, zamučana vernost,
          vimdar nismo srićni milost zadobiti,
          drage ljubeznosti nasladno užiti.
Cupido: Po gospodi najveć slavu zadobivam,
          kraljestva mojega zmožnost povekšivam,
          zato dužan jesam zahvalnostjom vraćat,
          ljubav i prijazan z ljubavjom naplaćat.
       Oto vam predajem strilu ognjenitu,
          ljubave zmožnostjom dično prenitu,
          da si svomu srcu drago ugodite,
          samo z govorenjem jalno ne bludite.
       S tim Cupido pojde z gospodom šetati,
          vnoge otajnosti vridno obćinjati,
          navuka dajuči lipe šegavosti,
          tvrdokorna srca dobit ljubeznosti.