Zaljubljena srca vsa ujedno:
Brezmožni Cupido, ladavac zemaljski,
k tebi se utiču vsih orsagov stranski
proseć srcu svomu drago smilovanje,
nezgovornim tugam milo polahčanje.
Cupido: Tužbe vaše hoću marljivo slušati,
vsakom po vridnosti pravicu skazati;
zato neg po redom bliže pristupite,
otajnosti svoje čisto protužite.
Popi: Velika krivica svitske hudobnosti!
Jur nam ni smit držat ikakve liposti,
kuharicu mladu, ar taki morguju,
k tomu do kurviša očito špotuju.
Cupido: Takvu svita sumnju priličnu spoznajem,
zato prijateljski ovi svit vam dajem:
da, kad obljubite mladu kuharicu,
vreda ju potverte najbližnju rodicu.
Redovniki: Jesmo i mi z mesa kot drugi stvoreni,
bivamo kak sužnji v kloštrah zatvoreni,
kad bi nam i sriča mogla ka prigodit,
zaman, ar prez druga ni smit van ishodit.
Cupido: Dajem vam dva puta, zber'te ki se vidi,
jedan je pod ime pobožne spovidi,
druga zaslipeći, z dragom pak užiti,
al najsigurnije za dvi proskrbiti.
Oženjeni: Ženami našimi nismo zadovoljni,
ki starom, ki s hudom, ki z mrskom povoljni,
ako liploj kojoj skazujemo službu,
gorju pak od vraga imamo njih družbu.
Cupido: Vašemu trpljenju težko je vgoditi,
sama skradnja ura zna tu bol zvračiti,
medtim sil'te usta drage riči davat,
z drugom pak, povoljnom srcu milo vgajat.
Udovci: Ovo jur oddavna udovci živimo,
ljubu po vridnosti nikdir ne dobimo,
divojke nas nete rad zrele starosti,
udovice friške rad blaga skuposti.
Cupido: Tugi vašoj pomoć hoću svitovati,
kako vred z ljubovcom ćete radovati:
ki med vami bogat, vazmi siromašku,
ki v životu čvrstan, išči stare tašku.
Mladenci: Leto dan služimo ljubi brez radosti,
naša verna služba nima zahvalnosti,
ke nam veru dale čiste ljubeznosti,
drugim privoliše cvit svoje liposti.
Cupido: Pripečenje takvo od srca žalujem,
al vas naplatiti tvrdno obićujem,
poiščite ljubu povoljne dragosti,
dat vam hoću oblast dobit nje milosti.
Dvorani: Prezmožni Cupido, zlo nas pritiskuje,
vsaka vridna ljuba zato oduruje,
kaj nam ni sujeno bogato imajnje,
zlatom tere srebrom cifrasto držanje.
Cupido: Tak li ženski narod oholo zgizdiva,
lipost premineću brez reda zvišiva?
Ja ću znat razlučit, naj vam ne bu dvojba,
da človičtvo vaše bu prijetna moljba.
Katane: V ljubavi nit v službi ni nam smilovanje,
kako golopendam tužno proštimanje,
radi nemilosti moramo zdvojiti,
ar brez zahvalnosti težko je živiti.
Cupido: Ni katani lipo nit je pristojeće
ljubav zaiskivat, blago prohodeće,
ar na petlariju sam se hoće spravit,
z obšanostjom ljubu napotlam ostavit.
Trgovci: Velika krivica nam se prigodjuje,
vsaka mlada ljuba jalno zneviruje,
dok imasmo blaga, znale su nas ljubit,
sad, da mošnja prazna, gotove oddurit.
Cupido: Vnogu jeste znali z drmi prehiniti,
siromah junaku priliku skratiti,
zato sad i one jesu premineće,
ni pršone vaše, neg mošnju ljubeće.
Diaki: Trudimo u knjigah mi cvatuću mladost,
ufajuć uživat u ljubavi radost,
al divojke prošnju našu zamičuju:
pojte lizat tintu, jadno odpravljuju.
Cupido: Ni vam zato krivo, nego je dostojno,
da lipim divojkam biva nepovoljno
z dičaki baratat, ne majnka junakov
bolje zadovoljnih, kot v nebu oblakov.
Gospoda: Znaš, Cupido slavni, gospodsko življenje,
tebi neg na diku je naše mišljenje,
zapovidi tvoje verno zvršujemo,
čista srca naša vilam aldujemo.
Lipotu dvoreći, u nas biva stalnost,
ljubav uživući, zamučana vernost,
vimdar nismo srićni milost zadobiti,
drage ljubeznosti nasladno užiti.
Cupido: Po gospodi najveć slavu zadobivam,
kraljestva mojega zmožnost povekšivam,
zato dužan jesam zahvalnostjom vraćat,
ljubav i prijazan z ljubavjom naplaćat.
Oto vam predajem strilu ognjenitu,
ljubave zmožnostjom dično prenitu,
da si svomu srcu drago ugodite,
samo z govorenjem jalno ne bludite.
S tim Cupido pojde z gospodom šetati,
vnoge otajnosti vridno obćinjati,
navuka dajuči lipe šegavosti,
tvrdokorna srca dobit ljubeznosti.
