Žalostinke

Izvor: Wikizvor
Jump to navigation Jump to search
Žalostinke
autor: Petar Preradović




1.
Zar su tebi žalostinke nove?
   A žalostne meni šalješ glase.
   Tužna ljubo, ah poslušaj na se,
   Razumiet ćeš onda piesme ove.
      Majke, žaleć izgubljene sinke,
         Sužanj, žaleć slobod izgubljenu,
         Ljubav, žaleć ljubav udaljenu,
         To su glasi piesme žalostinke.

2.
Mùči, ljubo, kad te ljubav moli,
   Nelaskaj me takovim nadama!
   Šta će meni zlatožuta slama,
   U njoj zerna kad su jadi goli?
      Nedolazi, ljubo, više k meni
         Utiehama ne vriedjaj mi uho:
         Ozelenit nećeš dervo suho,
         Nit' užeći pepeo izgoreni!

3.
Zar te molba već negane moja?
   Opet stojiš kod kreveta môga,
   Opet polag običaja tvôga,
   Tareš s čela studenog mi znoja.
      Pust', ah pust' me! jednomč bar da driemam
         Kad zaspati ne daš oku môme:
         Suzama je lakše žalostnome,
         Znojem meni, kad već suzah ne'mam.

4.
Šta me motriš, začudjena šta si?
   Što me vidiš u zdravoj mladosti,
   U môm sercu kriepke snage dosti,
      A po glavi većma siede vlasi.
         Ne čudi se, glava biela da je:
            Zimno vrieme kad razsipa sniega,
            Znaš da gornje prije svakog briega
            Ono pospe nego doljnje kraje.

5.
S smertju davno već sam se spoznao,
   Umirajuć za tobom odavna;
   A ti plačeš za mene kukavna,
   Mrtvog žitja môga ti je žao?
      Ah, neplači, neprolievaj više
         Toplih suzah, šta će ti pomoći?
         Nije doba da se 'e nadat moći
         Kojoj klici poslie tople kiše!

6.
Idi, ljubo, u goru zelenu!
   Zakopô sam moje blago tamo.
   Najt ćeš mjesto lahko, gledaj samo,
   Gdie travice svakojake venu.
      Perva kaplja moje vruće kervi
         Ondie padè u zemljicu cernu,
         Pogledaj der daje l' kôme zernu
         Živu klicu, piju li je cervi?

7.
Kako ti me mučiš i neznano!
   Šta će opet to silno oružje,
   Sva ta vesla i to silno užje,
   Sve u mojoj sobi naterpano?
      Oplien'la si, mislim, mora lúke,
         Izpraznila kopna oružnice,
         Da me sietiš samo nemilice,
         Da u mene dvie su samo ruke!

8.
Kamo sva ta silna vojska vervi? -
   Strašan bojak bit će joj namiera, -
   Gledaj, vojnik sve vojnika tjera,
   Svaki rad bi u njoj biti pervi.
      O žalosti! Kako piesme poju,
         Kako zovu bratju k zastavama:
         Ajd'te, bratjo, ja nemogu s vama,
         Ubienog vam netrieba u boju!

9.
Ti si, ljubo, kao dieca mnoga:
   Igra neima kod tebe pokoja,
   Bez da misliš hoće l' igra tvoja
   Uvriediti uz tebe tužnoga.
      Eto vidiš cerno sve u mene,
         U cernini i ti sama stojiš,
         A lutkama svojim itak krojiš
         Biele surke i kape cervene.