Skrušenje

Izvor: Wikizvor

Skrušenje Autor: Lovro Šitović

A Isuse mili gospodine

Za prisvete one Tvoje rane

Daj nam milost koju mi želimo

I koju sad od Tebe prosimo.

Ti se dostoj ovdje nas karati

I za grihe naše pedipsati

Al nas nemoj slati u pakao

Gdi se viče jao, jao, jao.

Ako ćeš nas ognjem sažigati

I britkima sabljam rasicati

Al nas nemoj slati u pakao

Gdi se viče jao, jao, jao.

Pusti na nas i kužne ognjice

I na polje studene krupice

Al nas nemoj slati u pakao

Gdi se viče jao, jao, jao.

Vodi na nas vojske i sve glade

Lave, zmije i ostale jade

Al nas nemoj slati u pakao

Gdi se viče jao, jao, jao.

Pusti na nas nebeske gromove

Utopi nas u morske valove

Al nas nemoj slati u pakao

Gdi se viče jao, jao, jao.

Daj se nami Ti sada skrušiti

Ter na svitu pokoru činiti

Al nas nemoj slati u pakao

Gdi se viče jao, jao, jao.

Na kolina svi sada padamo

Tere Tvoje ime zazivamo

U prse se rukama udaramo

Od grihu se naših skrušujemo.

Milosrđe, o naš mili Bože

Kajemo se, što se veće može

Što smo Tebe ljuto uvridili

I Tvoj zakon smrtno pristupili.

Ali sada kripko odlučijamo

I u srcu našem obretamo

Naše ćemo grihe spoviditi

I pokoru za nje učiniti.

Unapridak nećemo grišiti

Mi ćemo se grihov varovati

Jer ljubimo Tebe dobrog Boga

Mnogo veće neg drugog nikoga.